Бранич

10)5

били п иетрошили, а друго зато што и дал,е још ненреетано растварајући н разарајући на земље дејствују, снречавају интензивној земл>орадн>и н,ено ириродно развијање н груииеаље, јер таман су закони економни земље груписани, 1 ) а ето ти закона модернога наследства уелед којих се оне нонова ценају н деле (иарцелишу). — Закони својине снречавају ириродни ток економног развитка, и не елажу ее са ириродним економнпм закошша и иетинама, с тога се н каже, да је својина несавршеш! и неирироднн имовински иојам. Баштина нанротив одговара и једном и другом стенену савршенства нроизводње. Екстетмној земљорадњн. што земље могу да ее цеиају, али Фактички то бива увек само нрема економним нотребама. Жптензивној зелгљорадњи, што земље могу да се ирпкунљају према екопоминм иотребама, јер су груписане саме по себи као имовинска целина, а деоба нма увек само нрпвременог н прелазног значаја. Дакле и у овоме погледу т.ј. кад сравњујемо и поредимо ириродне економне законе н истине н појаве еа Формалнима, а ове оиет међу собом, видимо, да баштина има ирвенетвс, јер је много савршенији и нрироднији имовински нојам него лн својнна. Најпоеле да је баштина много еавршенији н прпроднији имовинеки појам види се јаено већ нз тога, што је модернн законодавац, човек од сгруке и науке, овај иојам побркао са физичким стварима. Такви „малер" није му се дееио. нити му се могао дееити код својине, јер ова и одвише одетупа од нриродних економнкх закона п истина, а засннва се на законима воље пли боље рећи ссшовоље човекове. 2 ) Закључак Особепа имовинска својства стоје у међусобној органској вези, укуино стварају и еачнњава,ју ирнроду имовмне и х ) Код ОШ1Х народа где влада својива, и гдс еу аемље издробљеие и иеиарцелвеане, груииоање земаља одвећ тсшко иде, а равуме се да за еобох повлачи скенропријацију маее народа и претварање слободних еопственика у на.јамничаре. *) Ио.т.а или еамовол.а човекова то ее зове у економном евету модерна с.шбода. — Индпвидуа п њена кол>а оенове су својинп.