Бранич

бро.т 3 и 4

б р а н и ч

113

првостепеног суда, а то значи, да је измењује само у томе, у колико је нротивна законеким ирописима. ..Кад је дакле § ом 63 крив. зак. одређено, да се казна лишења звања код чнновннка може према олакшавним околностима заменити затвором, и еуд је Апелационн у смислу овог законског наређења казну оптуженнку одредио, онда је Касац. суд против изричног и јасног прописа § 63 крив. зак. погрешио, кад је наведеним примедбама својим унпштпо иресуду Апелац. суда по овом оитужењу пзречену." Касац. еуд у оиштој седници својој, нашао је, да су примедбе Касац. суда закону саобразне, ношто олакшавне околности, које је први суд узео у своје побуде, могу се односити само на она дела, за која он п осуђује оптуженога, а то, што Апелац. суд налази, да је оптужени крив и за друга деда, за која је ирвнм судом ослобођен, онда се мора да каже, да ли и за ова дела стоје и какве олакшавне околности за оптуженога. По овоме Апелац. суд, признав оптуженоме две олакшавие околности: признање и добро владање из тач. 7 и 4 § 59 крив. зак. за дела I п II, иа основу горњих разлога своје пресуде , пресудио је: „Да се оптужени за дела I и П казни са два месеца затвора. За дело подШ, закоје је оптужени пуштен испод суђења; [V, за које је осуђен на новчану казну од 600 дин. и за дело под V, за које се нушта као невин, као и у осталом, пресуду првостепеног суда одобрио је, с' тим, да оптуженп илати прив. тужиоцу Илији по делу под 1^, 150 дииара, на име накнаде за нерадњу, за време лП шења слободе." Прееуду ову Апелац. еуда, одобрио је Касац. суд 15 Јануара 1887 г. Бр. 158. Пнтање је : 1. Да лн се овде признате олакшавне околности у делу под IV могу ирећутио односити п на дела под I и П као што Апелац. суд мисли, 11 2, Да ли је добро ирпмењен § 63 крив. зак. према § 69 истог законика? У § 218 крив. пост. проиисано је, да први суд ио извиђењу каквог дела каже: а) стоји ли дело п какво; б) има ли оптужени олакшавних или отежавннх околиости; и в) сматра ли се за главног кривца или не н како? А оиет ио § 246 истог иоступка (у елучају више казнимих дела), дужан је да каже, за која је дела оитужени крив, а за која није или се ослобођава. Бранич, год. ii. 8