Бранич

БРО.Т 3 II 4

Ова наређења законика ни Аиелациони суд као судећи — § 261 крив. пост. (који је тачком 4 § 2(34 крив - поступ. позван, да иази: „Је ли све што треба ио закоиу у призрење узето и оцењено") не може да обиђе. Према овоме, Аиелац. суд требав је, да у своју пресуду унесе олакшавне околносги за дела I и II, кад ,је нашао да је оптужени и за ова дела крив, нити се признате олакшавне околности првим судом у делу под IV могу прећутно односити и на дела иод I и 11, као што је умесно прнметио Касац. суд. Јер и да се прећутно узме, да стоји олакшавна околност пз тач. 4 § 59 крив. зак. (добро владање) и за дела код I и 'Т, нпак друга олакшавна околност из тач. 7 истог § 59 (призиан.е,), не може се нрећутно узети да стоји, већ се мора изрично у иресуди наиоменути. Односно другог питања велнмо, да је § 63 крив. законика овде погрешно протумачен и примењен. Погрешно велимо зато, што би се оптуженом чиновнику, код признатих олакшавних околностп, казна лишења звања могла затвором заменити само онда, кад би био крив (само) за .једно дело, а пе п онда, кад је крив за више дела, као што је овде случај. А да је овако као што наведосмо, то се може видети из самог текста § 63 крив. зак. који гласи: „Кад се код преступлења које чиновник у службеној дужности учини и за које му закон доноси само да се лпши звања, признаду олакшавајуће околности, суд 1ге •таквог чнновника осудптн на затвор од једног до :^ест месеци, место да се лнши звања." дакле не каже: „кад се код преступлења, која чиновнпк у службеној дужностн учнни п за која му закон : ' и т. д., те да би се оптуженом и у оваком случају (кад је крив за више дела) казна лпшења звања могла затвором заменити. Према овоме, кад је нађено, да је оптужени крив за три дела, од којих за два (дела) по § 112 и 114 крив. зак. вуче казну лишења звања, а за треће (дело) ио § 123 крпв. зак. новчану казну, затвор или лишење звања, — онда је оптуженог, према тач. в) § 69 крнв. зак. порсд новчане казне пли затвора требало осудпти на лишење звања, а не на новчану казну и затвор. Ово тим пре, што је по § 39 крнв. зак. забрањено ..једну казну другом замењиватп, осим случаја гди закон то изриком доиушта. иа и онда не другчије, него како закои каже," што овде није случај. У иотврду овог нашег мишлења, нека нам буде дозвољеио да овде изложимо речени пропие тач. в) § 69 крив. закон. који гласи: „ако се чиновнику стеку престуилења у службеноЈ дужкости, иа му за свако закон доноси само да се лиши звања, ондсп Ие се такав чиновник иоред губитка звања моЛи осудити и па затвор. Ако ли се чиновнпку стеку пвеступлења, за која по закону губи звање. са злочинетвом,