Бранич

БРОЛ ."> II 4

Б Р А Н Н Ч

115

то ће ее оеудити на ону казну, коју му закон за злочинство доноси, а нреетуплење 1>е се узети за отежавајуКу околност. Исто тако узима ће се за отежавајућу околност престунлења чинокника, за која по закону губи само звање, кад се стеку са преетуплењима, за која му закон доноеи да изгуби грађанску част. Но ано се чиновнику стеку иреегуилења, за < оја ио закону губи само звање са ирестуилењима, за ноја му закон друге. казне доноси, онда 11е се осудити и на ове казне и да се лиши звања." Мих. Л. СтОЈАДИНОВИЋ.

V. Тапиул, само оаштгтским судом иотврђепа, не може ^а служи ни као иочетак доказа да је куиац исилатио дотично имање}) (ОДЛУК^ ОН1НТЕ СЕДНИЦЕ К4САЦИОНОГ СУДА.) Сима тул;н Вукосава да му илати 720 динара као остатак неиснлаћене цене од 1440 динара за нродату му једну ливаду од 14 — 15 коеа, јер је, вели, ногодба таква била: кад му он судом окружним утврђсну танију преда, онда да му тужени остатак уговорене цене иоложи а да платн таксе око потврђења тапије. За док.гз, да је продата ливада његога својинп. иоднео је оригинално уверење оиштинскога суда, наводећи, да је нродата ливада у нритежању туженога. А да спорна сума није нснлаћсна, доказ је: што тужени нема танију окр. с-удом нотврђену, н тто би тужени имао квиту, да <је епорна сума псплаћена. Туж€ни Вукосав није иризнао ово тражење, наводећи, да јс он ливаду од тужиоца купио и исилатио, а да ннје тако, не би могао ни држати имање. Према овоме првостеиени суд нађе: да тужилац ничим није доказао свеје тражење, јер поднето уверење општинског суда, које тужилац за доказ подноси и којим се тврди да јс продата ливада својина његова, не може тужиоцу бити доказ сиорне тражбе но томе, што овде није спор о својини, (за коју нн тужени не пориче да је била тужиочева), већ је овде спор о иснлати сиорне суме — § 305 тач. о храђ. ност. на зато се тужилац од свога тражења као недоказаног нма одбити, те зато и нресуди : да се тужилац одбије од тражења и да плати таксе. Апелациони суд по незадовољству тужиоца нађс, да овај спор нијс довољно извиђен, а на име није узста била реч од туженога: '■) Види у бр. 10 Бранича за прошду годину, на стр. 370: ..Кад и како може Бредити и таиија само судон општинским иотзрђена."