Бранич

врој 5

б р а н и ч

151

кана, на север од Котла до Демир-капије. Продужује се главним вепдем Великог-Балкана и иде по њему до на врх Козице. Овде оетавља гребен Балкана, силазн на ј-уг између Села Пиртопа и Душанца, од којнх прво остаје Бугарској а друго источној Румелпји до потока Тузлу-Дере, иде овим нотоком до састава његовог са Тонолпицом, па онда овом реколг до њене притоке СмовскиоДере близу села Петричева, остављајући уз ову иритоку источној Румелији једну зону од два километра у пречнчку, затнм се пење између потока Смовскио-дере и Каменпце вододелницом да скрећући на Југо-Заиад избије на вис Војњак и достигне 875-ту тачку на карти аустро-угарског генералштаба. Гранична линија нресеца у иравој линији горњн басен потока Ихтимаи-дере. пролази између Богдине и Карауле док не наиђе на линију вододелну која дели басен Искре од басена Марице пзмеђу Камурли и Хаџилара, иде овом линијом нреко висова Велине-Могиле, виса 351, Змаилице-Врха, Шумнатицеи саставља се административном границом санџака СоФије између Севри-Таса и Кадир-Тепе. Од Кадир-Тепе граница креће на Југозаиад, иде вододелннцом између басена Место-Карасу с једне стране и Струме-Карасу с друге, додирује се гребена нланине Родопа, названих: Демнр-Каии, И скофтепе, Кадимезар-Валкан н Алн-Гедук до Капетник-Балкана, и на тај начнн спаја се са старом административнон границом С офијског санџака. Од Каиетник-Балкана границу обележава вододелница између долине Риљске реке и реке Бистрице, иде затим подгорјем названим Воденица иланина па се спушта у долину реке Струме на саставак ове реке са Риљском реком, остављајућп село Баракли Турској. Она се нење затим иа југ села Јелашнице да би достигла у најкраћој линији венац Големе Нланине на врх Гитке, где се саставља са старом административном границом Санџака С офијског остављајући међутим Турској цео басен Суве реке. Од брда Гитке западна граница иде ка брду Црнн Врх планивм Црвеном Јабуком н поклапајући се са старом административном границом санџака софијског у горњој партији басена Егризи и Јепенице, прелази са њоме нреко гребена Бабине-Пољане док се не нсиење на вис Црни Врх. Од виса Црног Врха граница иде вододелницом пзмеђу Струме и Мораве врхом Стрезера, Вилогола и Мезид Планине и дохвата се Гачине, Црне-Траве, Дорковске и Дројнице планиие, затим Дешчаног Кладенца, вододелнице између Високе Сукове и Мораве п иде уираво на Стол, па спуштајући се са њега сече на 1000 метара северо-занадно од села Сегузе друм из СоФије у Пирот. Пење се у правој