Бранич

153

пора. Кад се органички нравилник доврши, приступиће се одмах избору кнеза Бугарске. Кад се ностави кпез иова организација стуниће у живот одмах, а кнежевина у потпуно уживање своје аутономије. Чл. 8. Трговачки и пловидбени уговори, као н све конвенције и споразуми закључени између страних снла и Порте, који суданас у важности, важе и за кнежевину Бугарску и ни у колико се они не могу изменути односно ма које силе без њеног одобрења. Не може се наплаћивати никаква транситна такса на еспапе који нролазе кроз кнежевину. Са поданицима и трговином свију сила иоступаће се у с-вему подједнако. Неприкоеновеност и иовластице страних поданнка, као и право јурисдикције и протекције консуларне, онако како су прописане канитулацијама и обичајем. остаће у потпуној снази, у колико не буду измењене нристанком интересованих партија. Чл. 9. Величина данка годишњег, који ће нлаћати кнежевнна Бугарска сизеренском двору, полажући га у банку коју ће Внсока Порта накнадно означити, одредиће се сагласијем сила потиисница овог уговора на крају прве године дејствовања нове организације. Овај данак утврднће се према средњим приходима кнежевнне. Кад силе буду одредиле данак, а узев у обзир да је Бугарска дужна примити на се један део јавног дуга Турске царевине, она ће по основн праведне сразмере оценити колики део овога дуга може пасти на тсрет кнежевинп. Чл. 10. Бугарска прнма на се све обавезе царско-турске владе према жељезничком друштву Рушчук-Варна од дана кад се измењају ратиФикације овог уговора. Стари рачуни имају се довести у ред сиоразумно између Внсоке Порте, владе кнежевине и администрације тога друштва. Кнежевина Бугарска прима на се такође н обавезе Високе Порте нрема Аустро-Угарској као и према друштву за екешоатацију жељезница у европској Турској, које се обавезе односе на довршење н на везу као и на експлоатацију жељезничких линија, у колико то кнежевини на део долази и у колико се има извршити на њеноме земљишту. Нужне конвенције за регулисање ових питања имају се закључити између Аустро-Угарске, Порте, Србије и кнежевине Бугарске одмах пошто се мир закључи. Чл. 11. Гарнизони турске војске неће више постојати у Бугарској. Све старе тврђаве имају се порушити о трошку кнежевине, а у року г од једне године дана или и раније ако буде могуће. Месна влада нредузеће "дмах мере за рушење а не може нове тврђаве подићи. Висока Порта имаће ираво да располаже по својој вољи са ратннм материјалом н другим предметима који припадају отоманској влади и који буду остали у тврђавама дунавским, већ евакуисапим