Бранич

132 Б Р А Н И Ч БРОЈ 5 само мшшстру правде, који је врховни надзорник над владањем и понашањем судија, а не и приватнима. Овима се може дати то право само за грађанску одговорност судија. Било је примера, да се код нае узимало за дисциплинарну погрешку судији и то, кад он не чини подворење иредставншшма нолитичке шш војне власти. Али ми иаиротив сматрамо за погрешку таква подворења. Једино владаоцу, у чије се име иј)авда изриче, судије могу и дужност им је иодворење чинпти: ицаче ником впше. Судија не сме прииадати ни којој политичкој странцн. То треба законодавац изриком да забрани. У новије време код нас било је иримера, да еудије потписују адресе шефу опе илн оне владе, као во1 )П ове или оне политичке иартије; а то је но нашем миш.Бењу њихова велпка погрешка: јер те судије нлп не разумеју свој узвишен позпв, нли нз спекулацпје стављају се под зависност код закона, који им независност ујемчава. Ни једно ни друго не доликује иикако органима правосудства п чуварпма правде п закона у зем.вн. Мн овде само бележпмо ове недостатке у закону о судијама. и предлажемо у начелу поправке, не упуштајући се у поједпностн, које у осталоме, не могу нн доћн V обим једнога реФерата. Остаје нам да говоримо још нешто мало и о илатама судија. Законом од 19 Маја 1865 год. (зб. 18, стр. 129) одређена је била нлата председннку касацпоног суда 1700 талира годишње, од прилике садањих 8500 динара. Чланови су се делилп ио класама. Прва класа пмала је годишње 1400 талира, дакле нешто више од 7000 динара, а друга класа 1200 талира, нсшто мало више од 6000 динара. Помицање у впшу класу бивало је по избору, а не по годпнама службе у каеацнопом суду, но н ово могло је бити тек онда, пошто је судија нет година у нижој класи ировео. Истим законом одређепа је била плата иредседнику апелаци шг суда 1400 талира, нешто више од 7000 динара; а члан | •-1 су се делили по класама: нрва кгг-а пмала је 1000