Бранич

186 б р а н и ч двроЈ српског живља да одоле, те је својину или право еопствеиости наказао и накарадио. Уплив српског економног живота тим је јаснији и видљивији, што су те скаредности и наказаности већином баш правилно и систематички изведене. Па и у обичајном нраву данашњих Срба виђамо често и такве иојаве (нарочито код деобе), које су са гледишта римских и модерних законика необјашњиве и неразумљиве, — што су такође трагови старе српске имовпнске системе. — Задруга заснована на начелима својине, то је нека збрка пзмеђу колективизма и нидивидуализма, — то је скаредност и наказа у природп. Својина није никаква основа задрузп и задружном животу. Баш напротив, својпна је пуна злог сока, који задругу нагриза, растројава, а у крајњем реду н уништава. Илп задруга и баштинско нраво, или евојина и ираво сопствености, то је раскрсница на којој се српско друштво после ослобођења од г Гурака налазило. Оно се упутило правцем индивидуализма. Колективизам и инднвидуализам јесу две супротности у ирироди. Код колективизма влада природни ред и поредак, код индивидуализма нанротив највећп нереди неограниченост. 1 ) Индивидуализам се развио систематичким дегенерисапдш и изопачавањем прпродних особених имовинских својстава. Исто тако и обратно колективизам може да постане и да се развпје природнпм ограничавањем и систематичким измењивањем особених својстава данас владајуће имовннске системе, својнне или индивидуализма. (Свршпће се,)

г | Модерни .здконпцн регулишу и санкаионишу тај неред и ту неограниченост. Неред и неограниченост имају такођо својих природних законских нрописа, јер је и ово извесна Форма кретања.