Бранич

ћРОЈ < В Р Л II н ч Ж 9 * Пп овом слободом нс оскудевамо. Кго шта је у самом Г>еогра,ду друштава, а и но Србији: :;адруге за међусобно номагаи.с и штедп.у. невачкнх, лаиатлијских и других. в) Дрњчшни — народна- слобода. Негативна страна ове слободе :шачи пе морати трннтн ненраведну владавину над др.кавом, било страну. било домаКу: ако је панућена н но томе деснотска. Нознтнвна огледа се у самос.н}>едел,ивом оства]шван.у онштег живота. Стари народи. нарочито .Јелини, беху склонн назнвати слободним државама само оне, у којнма владаше всћнна народа — Демос. 11о томе. у смислу старог века, слободне су државс- само демократије. нли. као што се каже сада, еамо ренублике. Сада се, нанротив, маи.с гледа на то, да ли влада већина, а г.ише на то: да ли она има политичку власт. учешће у законодаветву н конгролисан.е владе. Тако данас нису слопо.:нс са.мо онс државе, у којн.па сс влада неограннчено пли ДРСПОТСКН. Кпглеска јс елободна др:кава . ма да има наследног владаоца. Дакле. уетавне монархије и нреставничке демократије. имају нраво на часно име слободне д[>жавне Форме: а неиосредна демократија, ако је ансолутна и ман.ину угњетава. нрестаје бити слободна држава. У уставнојј монархији. ако је верна своме начелу. најбоље се одржава нравична равнотежа: нити у истрј иолитичка слобода може да ноетане народно господарство, нити лична може да нре!>е у безвлашће — незаконито стање. Накратко, ни иолитичка, ни лична слобода, не може да се изметне у ону ириродну, дивљу слободу. ]■) Слобфда удружења н зборова. Као и еве друге слободе т тако и ову, најире су унели у своје државне устаноке и усавршили Енглези и Северни Американци: а тек у новије време нризната је. примљена и законом ујамчена н у слободним државама евроискога коина.