Бранич

1; ]' А II II ч

Политичке олободе Овс слободе иочикају на заједшпкој кјшроди друштва, ммају карактер јавног нрава и врше се оиштом в.ол.ом, те ее у толико н разлпкују од слободе нојединнх грађана — од чисто лпчних. Законодавство може слободније одређнг;атн ноллтнчке ■с.тободе; алн увек пџема шегребала лржчае п просветно.и стању народа. У нолитичке слободе епадају следеће: а) Оаштннска. т. ј. самостална унрава онштинскнх нослова п самосталнос онштинских чИЈГОвннка у 1-раннцама дрЈиавног устава и других закона. као противнос тутороваљу државие унраве над општнном. Али натриотско, нросвећено .ааконодавство, одре1»ујућн круг онштинекој самосталности, нма се. као што рекоемо, обазнратн на пародну моћ умну п нросвету у опште. За нешто внше од 12 годпна. ево већ н трећи нут хоће да се мен.а наше оиштинско устројство, па некако све не мо^ке да се погодп како је добро и корисно. А ннје то лако ни когодити. Кааалн смо у ирвом одељку ових чланака. како је велика иог ешка, што одмах. но ослобођењу (1,1 г Гурака. није ааведен нарочити начин онштег школовања, нрема напшм лнчним и народним нотребама. Што то није учињено, ево сад нам недоетају снособности. Општина је место. где се етичу сви државни ноелови. Ако ту нема ко да их нрихвати и тачно ио ааконима изврши. ни државна управа не може ићи како треба. Од кметова наших. још и данае већином ненисмених, тражи се да суде по кривицама, о службеностима, да ставе у иритвор алочинца. ухваћена на делу и т. д.: а они нису ни чулн аа георију крнминалног права. аа латинеке сервитуте ни Флагранте. Иекуства за то нитање о општинској еамоеталноетн имамо доста. Надамо се. да ће се овом приликом та ствар моћи решити ирилично повол.ио. б) Слобода друштва — кориорација. — Ова је сродна онштинској и штити самосталаи живот иравнихлицаи дружина-