Бранич

БРОЈ 7 Г> Р Л II II ч 207 Човок може бити прнснхен. да нешто чини против свога унутрашн>ег уверења; алн то бива еамо иривремено, до згоде: а свакојако ненскрено. Ко мом;е задобпти на силу иекрено иоштовање? У духовну елободу енада: Верозаконска, нарочито вероисиоведна и слобода Божије служое. У евојнм одношајнма према Богу, мора човек Гшти истинит п иеираван; јер Вог је пстина и љубн нстнну. По томе лица ее пе смеју ирисил»авати на ову или ону веропсповед. јер би тиме била пагањана на ла.ж илн лнцемерство; а прн:шате вероиеповедн држава нма штптити. Научна слобода истраживања п испнтивања. која је нре била везана за црквене властп. Слобода исказнвања мпелп; а нарочито тако назваиа слобода тгсчатш': Слобода нау/хС на вкиш.м школа.ма. II ове духовне слободе ујамчавају нам законп. Никоме се не бранн исноведатп јавно коју хоће веру од признатих ; науку претресати. исшггивати и нова начела научна пзноенти; а на нашој великој школи слободна су и свеколика научна разлагања. 0 слободи иечатње пмамо закон већ 18 годнна; н тај се непрестано иоправља п догонн, како кад која влада находи за иотребно. е) Слобода .нкшљења , која се огледа у особењачком начнну /Ј ;ивота. ()ву слободу. у нашим данима, ннгде иа ни у нас не снречавају закони; али је осваја п тлачи обичај па н сама мода. Данас је теже живити ориђинално, но пређашњих времена; али бнло би корисннје за образовање карактера, кад неби ишло све но калуну. Не вређајућн права другог, иити јавну нристојнос, могао би се евакп, како му је новол>но и корисно одевати, снољио понашати и т. д.