Бранич

0(3

1Гмамо :ш средстава. можемо купптп пмап ;| колпко н где хоћемо. Само, ма колпко богатп бидп. пе емемо преумл>ивати: да ираво има пел ујамчптп поредак и снокојап жпвот једнпх поред другпх; п тако да евојпм пмањем не смемо друга лица штетитн. 'Ги је иознато свакоме од нас нз свакпдагап.ег живота: то нам ујамчава грађапскп и кривпчпп аакон, п Устав члан 25. За домаћу слободу и светпњу, сасвпм нам важп начело: ..лиј до.н. мој град". Само у елучајевпма, које прописује закон (§ 81 п след. крпвнчп. пост.), може нам у кућу доћи влас; пначе не морамо нримпти никог, ако нам нпје во.ва, н ако, нема права доћп нам — чл. 28 устава. г) Економска слобода — слобода рада. Савремени спстем ове слободе оилођен је духом личне слободе п очпшћен од многпх незгода, које су му сметале. По њему пе треба да пма еснаФа. пего да су слободип занати н трговние, да свакп може раднти пгга му се чпни корисно, дау једно време може радптп нише радња. Алн не сме се преумити, да слобода рада отвара иоље борбп еветским такмацима — опасностима рат < свију иротив свакога. Нама се чпнп да са увођењем ове слободе не треба хитати, нити је иа сва врага иуштати у нашу, већим делом, сточарску п земл.орадничку државу. Ово пптање, као нитање о домаћој индустрији, које је иоодавна на дневном реду. ва.т.а иретходно да нретресу и |>асправе стручни п иначе надлежнк људн, са пуно натриотизма. Оно је од пресудног зпачаја ш> наш државни живог. д) Духовна слобода. Ова је слобода од свију лпчних слобода најузвишенија, најунутрашњија језгра елободе невидног и вечног духа лнчног, један зрак најсавршеније божанствене слободе; недомашљива је државној моћи и љуцком нраву; нити државна моћ може обухвагити и ограничити свуколику ову слободу.