Бранич

Г.Р0.1 (

Б Р Л Н II Ч

205

Само се страни иоданици могу прогоннти и:; државе; али, разуме се, опет нресудом, — § 342 и 343 нагаег кривичног закона. У осталом. што се тиче прогањања нагаих нодаиика из места у место, о томе ће бити вигае речи доле, кад будемо разгледали, је ли и колико у опасности слобода од ноллције. Овде јога само то напомнњемо, да у нас. по законпма, нема те казни ограничавања на неко извесно место — интериирање. II иас-огаи су иренрека слободи кретања. Ко хоће негде да нутује, ио коме било иослу, мора од власти да тражи дозволу. Редовно неби требало да постоји та устанола. На врху ове слободе кретања, стоји слобода исељавања. Било је некада време, кад се иоданик сматрао тако рећи везан за државу. Сад је свакоме слободно да тражи боље отачаство и да се у ново одсели чим испуни све евоје дужности и обвезе. У нае за то нма закон у зб. II етр. 300. б Слобода женидбе. Ни мугако ни женско лице, не мора стуннти у брак, ако неће. Брак је најсавршенија дружба измеКу лица .једног и другог пола; и уједно оличава сво сједињено човечанство. Но томе је за свако лице животио питање: хоће ли стуиити у брак по својој наклоности и избору; или но вољи и нриморању другога Женидбе ни удадбе данас нема ..под морање", бар у толико, у колико право, под свима околностнма, гражи личну и слободну нзјаву вол>е заручника. У нас има те слободе. То је свакоме нознаго, те не треба ни да говоримо о исниту нред свегатеником и сведоцима; и о заштити. коју дају закони тој слободи. в ) Слобода својине — сопхтвености. Слобода господарства дица над стварима, огледа се и обиетињује у гоме, да лица могу стећи ненокретно имање, и имати га без десетка и других ■спахнских терета; да га могу продавати. делити н отуђнти како им је во.ва, у колико није у корист њихову и њихове породице, да га морају чуваги. те да на истом могу слободно живити и имати домаћу слободу и светињу.