Бранич

II 1* Л Н И Ч

БРОЈ 7

■еваког, црема томе. како је које лице просвећено, како .је за које прионуло оно божанствено начело: ,, нс чини другоме , што ниси рад да ти други чини. и А појаву прпродној слободп прече понајвише добри државни законн, ако су у добрим и иравичним рукама. Личне слобсде Као шго емо и наиред иоменули. човек је од нрироде лице. те ее не мо-же н не сме сматратп као ствар. Лице над лицем не може имати својине, пе може господарити као над ствари. Лица стоје у нравним одношајима .једна према другима и нрема држави; и тако је основа личној слободи у нриватном ираву. То обоје дужан је н сваки појединац и држава уважаватп : а држава још н штититн и од сваке напастп бранити. У личне слободе снадају следеће: а Слобода кретања. Ова слобода бива тдачена. ако ее неком лпцу заповедн. да се мора задржаватп само у иеком шшееном месту. те тако да из тога места несме ићи у друго, у другн срез или округ. Да.ке. ако неко лице прогоне у друго место, други срез или округ: илн ако га изгоне у другу државу. Овакве мере спречавања слободе кретања, могу се нрема лицима предузпматн само тако, ако то наређује судска нрееуда као казну: плп. изузетно. ако но законима. има места полициској цринуди. Мера ограничавања лнца на извесно месго. срез нлн ■округ, може бити само иривремеиа. То може бити у нас само кад иеледник злочина и престуна нађе за нужно да је унотреби нрема сведоцима н онтуженмма. ио §§. крнвичн. поетупка 138 и 160. Иначе не може, осим но нресуди. кад сс ко нрогања да ^а извесно време мора живети у неком месту: али у томе ■елучају само му се толико наређује. да за извесно време нс ч:ме долазити натраг. у она места, одакле је нрогиат. У друга места може одлазити.