Бранич

БРОЈ 7 Г, 1' А (I II Ч 2Г;> Пли да кривимо оиу ирирсдчу слободу н прнроднн :;акон саможивости, те су други јачи отпмали н отели нашу слободу и начннплн нас робовпма :;а вишс г.екова; пли иаше ираоце, што су нам псторију испуннлп међусобиим гањањем н отнмањем о власт, н тако допрпиелн државној пропасти п робовању за вшпе вскова, а до пре ненуннх 80 година ? Илп, дакле, да крпвимо њпх, шп нрваке, којн с народом огеше ово парче српске земље од Турака. што одмах пнсу почели иросвећавати — школовати сву Срнчад опиттим трошком. ако свп родптехн неби моглп издржавати сваки својс дете школоватп онако. како је потребно за наш и народни и личнп жпвот, поред носебног школовања иа впшим школама? И ако је мало годпна обнов.веног живота државпог, до сада бп сваки Србин и Српкнња, кудкамо, бно спремиији за свако предузеће, па и за савремеиу слободу, од које пма даиас на сграни разних теорнја, за које се п у нас подпжу гласи. Још јасннје видећемо до-ле, шта је нрава, истпнска, правна слобода, кад пзложнмо све њеие врете п начине оЈузп.шта слободе, нарочито одутклања патварање.м лни^а. П Зрсге слобода. Савремених слобода има: 1) личипх. 2) политпчних, које ее зову и народне н државне. Ире него што пређемо на те слободе, да рекиемо још неке речи о ирнродној слободи. Човечанство је уснело да нрнродној слободи, која је тако дуго, а зло утицала на његову срећу, поставп гранпце, даје сузбије, и да своје међусобие одиошаје у просвећеним државама уреди како је ираво. 0 томе су наппсани и непрестано се нишу закони, као међусобие погодбе. као општа воља. Али ириродна слобода тим још нпје сатрвена. Она борави у души сваког лица; само се не јавл.а нодједкако код