Бранич

202 Б Р Л П II Ч Б Г'0,1 7 Што је савременија иравна заштита, коју др;кава даје слободном животу [>удн, у толико у тој држави бива п иуннја и богатија елобода. Штоје оекуднија н веретичнија државна штитба, ти.ме слобода пива или угњетенија или разузданија. Тако уређена, законииа обележена, ујамчена и од државе п сваког иоједннца чувана слобода, то је ирава истинска слобода , н зиачн: ло!и( чинити безстрахи све гито је ираво и добро, а не како >сија Нупа засецсс. Тога радн, човек. као нравно биће. мора бити н ограничен, па тако и његова слобода и право. То хоће једиакос у слободп п правима — равноправиос. Кад свака зависное неби била слобода. то би дете, које завиеп од родитеља, надничар лли најамкик од газде, дужник од иоверпоца, парнпчари од суднја, свн грађани од владе. п они који имају влае у рукама, једаи од другог зависили: те тако цео свет био бп завнсан п без слободе. У елободној држави ие сме одиошај држављана, над којнма се влада, битп раван одношају гоенодара нрема робу, нитн оца нрема детету, него нотчињеиос грађана мора се оснивати на законима и мора се законнма одређивати; а на грађењу н нздавању закона садејствују и самп грађани. Дакле, таква зависнос, по добрим и правичним законима т нпје неслобода; него лажна, без основа илп претерана зависнос — ограипчење, — то ннје слобода. Од како је оваква слобода ностала онште, човечанско благо, разуме ее. лакнуло је људима и народима. Истина, могло би бити п бо.ве; а н требало би да је боље. Има но неким странама света н сасвпм добро; али но негде и негде, довол>но јс ако је и доста добро. Све стоји до просвете п науке! Кога мп да кривимо, ако нам није добро, и како да се иомогнемо ? За свашта, нарочнто за остварење савремених уређења државних, каква имају други народи, хоће се способност моћ пнтелектуална н материјална: просвећенос , знање и богаство.