Бранич

1 98 в Р А Н II Ч БРО.Ј . раеиолојкењу. чим ее осетло жпв. пошто је Бог у хвега лухиуо бесмртиу душу. како веле свете књлге. Дакле. кад је Бог створио човека и животпњу. уједно дао им је и сдободу, само животињп много нижег ступња. Тако елободу иису дали људи једни друшма, кад су се нрвн нут састалн на скупу. То је било много доцнпје. н иоеле грозпих бораба, пево.ва и крвављења. Много је нроливено крви љуцке, докде се дошло до еавремених скуиштииа пародних. Прстходно морамо мало да промудрујемо о раавијању и усавршавању слобода. Све — све. али ФилоеоФија на филосоФија! Оиа је н отац п мајка свему добром н правичИом! Потоњо параштаји дугују неограннчеиу благодарност нодједнако и ФпдосоФији, дедима учепих људи, а п оним мужевима којп су, или вештнном. илл. жртвовањем свога живота, остварили плапове фплософпјс . те је иојам о слободп постао општп, човечаиства; п што је иестало ропства! Како су л.удп. једнп другпма. и могли давати слободе, кад су је сви иодједнако добили од Бога оца? II где је то још било, да је ко другоме дао своју неоиходну иотребу. без које неби могао нп опстати на овој земљи. А! Ако лн питамо за отимање, то је што друго. Снла Бога пе моли, сила отме земљу н градове.... Ако су једнп слободе имали, а други нису, то јс што су јачн слабнма слободу отималп. Ако нрегледамо нојединости света. микрокозмос, видимо да се у органичких створова ностунно диже њихова слобода до еавршеног значаја. На коју год страиу ногледамо, свуда впдимо доказе Божије вол,е. — тако да рекнемо, да небп учинилп насиље обичном говору. Рашће, сраело за своје место, н у самој стварп некретно. неслободно, показује прве наклоности слободи тиме. што. у нагону за својим оистанком. самоодржањем својпм, иушта корен тек онамо, где ионајпре нађе хране, нристаје н грана се опде, где нађе ваштите за своје развијање и намредовање. Слободнпја је жпвотпња која ее креће но природиом нагону и евојој потреби. кего кад је гопимо да