Бранич

220

Б Р А Н II Ч

Тако је и данас. Сад. нарочпто због Финансиских разлога, чипи нам се, није ни могуће. нредругојачити. Ако би се иредругојачпло, требала би саевим засебна судска надлештна, засебне куће, засзбни млађи, све засебпо. Нарочито то се ие моЈке одмах остварити. То би требало за неколико годпна напред спрематн, па кад је приуготовљено што треба, издати закои и чиновнике поставити. Истпна, главна штитба слобода, у иас је н сада у рукама суда — правног колегпума. По § 130 б, крив. пост., може иолициски иследник иритворитн лице за злочин и преступ, који се казии са више од 2 годние затвора; али, ирема смислу § 131, овај његов притвор може важитп свега до четнри дапа; јер за то време, питаље о умесности притвора дође иред суд, те овај нли оснажи или обеснажп притвор. Али у закону нпје казано јасно: шта мора бити оенов пследнику за ирптвор; а шта суду за оснажење или обеснажење притвора. Неки за притвор не траже нпшта више, и веле да је доста и по закону, само ако је ислеђењем утврђено, да је учињено дело оне категорпје, о којој је реч у § 130 б, односно у § 131 т. 1—2; и ако иследник само каже у побудама свога решења о притвору, ма нслеђење то и не тврдило: да је за то дело сумњпво то и то лпце, да има очевпдаца за околности о свези нзмеђу дела и сумњивог лица; да ће сумњиво лпце побећи, и све то да ће се утврдити нслеђењем, које се продужује. Само толико да наиише иследник, па је готов притвор за свакога, кога он хоће да огласи за сумњива. Још ако је пследник, односно дотична полиција у .,дослуку" еа судом, ето нритвора п невином позадуго по наншм апсанама, „убитачним" по здравље. Суд је суверен над иследниковим решењем о нритвору. Што он рече, речено је — даљег апеловања нема — § 131, четвртн одељак крив. иост. —