Бранич

234

В Р А Н И Ч

Г.РОЈ I

Услед тога и ностављено је правило, да својство трговца, не утиче на сва његова предузећа, и да се трговачки карактер има одрећи оиим његовим радњама, које су стране његовој трговнни н не улазе иод одредбу §. 17. устројства. На против, сви они послови, које трговац предузима, и који имају за непосредни нредмет експлоатацнју његове трговине, трговачки су, ако улазе иод одредбу §. 17. устројства. Не може постојати сумња о прнродн неког посла, који је пзвршио један трговац. У ком смислу онда да се реши такав случај? Да ли се претпоставља да је сваки посао, који трговац предузима, трговачки посао, нлп ннје трговачки посао? У праву усвојена је прва претпоставка, а ево пз којих разлога Кад је извесно лнце трговац. онда н већпна његових радња тнчу се његове трговине, па за то увек, кад се из околностн јасно не види грађанска природа иосла, онда се са основом може нретноставнти, да је трговац, којп је те послове предузео, то радно у интересу своје трговнне и као трговац. С тога је наука и поставила правило: да све обвезе једпог трговца сматрају се да су имале за предмет упражњавање трговине коју водн: ако протпвно не излазн из природе нредузећа, из наномене у уговору нли из околности које су пратиле то нредузеће. Белгијски законнк сматра за трговачке обвезе све обвезе трговаца. ако се не докаже да су имале за узрок нешто што је страно трговинн. То исто прописује немачки законик у чл. 274. То је исто елучај и по нашем праву, јер се у алинеји другој т. 2. §. 17. каже ово: „осим ако се докаже да није због трговпне учињено," а то значи, да закон претпоставља да је посао закључен за трговину. Но горња претпоставка може се обеснажити противним доказом. Само је питање, да ли је овај против доказ допуштен цротив свакога. или само против оних, који су знали или требали да знају нрпроду предузетог посла или радње. Пример: једно лице постало је савестан притежалац извесне тражбине, за коју се држало да је трговачка, према својству