Бранич

БРОЈ 7

Б Р А Н И Ч

235

дужника. Да ли дужннк и нрема том савесном прнтежаоцу може доказивати да ннје трговачкп одговоран? У науци поетојала су разна мншљења, али је данас одржало превагу ово: треба пазити на то, да ли је обвеза гласила на пме извесног лнца плн просто по налогу. У првом случају допушта се доказ, 1 ) а у другоме не допушта. Ово што смо довде изложпли важп за трговце, без обзира на то ко је поверилац, да лп је поверилац трговац илп није трговац. Трговци врло често кунују у цељи препродаје робу од нетрговца, и у толико нпсу тачне одредбе §. 1(>. н т. 2. §. 17. устројства, у којнма се говори само о обвезама између трговца и трговца. Трговци предузимају, дал,е, п такве послове, који не улазе у ред послова са којпма се баве, алп стоје у блиској вези са њиховом трговином. Тако, трговци често купују и такве ствари, које немају намеру препродати, али које потребују за своје трговачко или индустриско предузеће на пр. коње п кола за пренос своје робе, књиге трговачке, дућан, потребне просторпје за радпонице и слагалишта. Ове куповине, саме по себи, нису трговачки послови, јер пе долазе под одредбу т. 1. §. 17. устројства. Да ли не добијају трговачки карактер услед тога, што стоје у блиском односу са његовом трговином'? Подељена су мишљења. Једни то одричу, и ова је теорија превлађивала прилпком редакцпје Фраицуског трговачког законика. Алн данас је усвојено нротнвпо мпшљење, по коме: прво мпшљење нпје рационално, што ништа није прпроднпје до оглаеити сваку обвезу трговачку за трговачку, чим је везана за трговину, а за то говоре још онн разлози, са којпх је усвојено трговачко судство. Но ни ово мишљење не ослања се иотпуно на текст закона. У закону су унотребљени оиштп изрази. Тако у §. 16. устројства каже се, да ће трговачки суд судити о парницама због

Ј ) Ово одговара иропису §. 868. грађ. зак. ио коме, ири уступању, ра1>а се обвеза нова између уступитеља и пријемника, а обвеза устуаљеном остаје иста