Бранич

200

1; Р Л Н II ч

!Л'ОЈ 1

јачн радио је Ј.ако је бпла п.ему воља; н тако је то ишлокао што :Јнамо. дуго н дуго. докле ее једном одночело уреЈ )ПР .ан>е л.уцких одношаја права !1 елободе... П морало је то тако битн, морало ее доћн до еадгмии.их поеледида: јер нико иије хтео одрећп ее евоје елободе... Слобода одушевљава људе за највећа дела. ма да љубак спрам н.е пије једино у мр.књн на угњетавање. ннти у гомилању блага: јер најелободнији иароди. вол.но нодлегиу ттролазиом тдачењу - диктатури, и жртвују еве евоје благоетање — за одбрану елободе. Слобода има евоју нарочиту драж: м ко у елободи тражи што друго, оенм ње еаме. тај је готов роб. Л најдубљу основ слободн ц то.ие је, што је она божанствено својствд човека , што је самосвееан и еамоопредел.ив жпвот највишега стуиња. што се потврђује творчевпм делом самоусавршања и усавршања евета. 1 ) Свакоме је иредрага слобода и иравица. Некакав човек носаше по једном тргу сандуче впчућн; „панорама, нанорама, да видите чуда за 10 иара" ! II људи су нрилазили, плаћали п гледалн! Једни оду, други до1,у! Најиоеле тај човск повнче: ..ближе л.уди, еад нма да се впдн што нико није ире ни вндео ни чуо: Еврона, Синопа.. цео свет и три села више. Добро пазите. кроз стакло уочите, ено онамо, у оном прекрасном нољу. под оном гором зеленом прекрасно место, ту с;ј тч трн се .ча, г?/ се живн ио вољи, т>/ пе.иа ни■ каиетана, ни иолицнје, нн км-ета, ни бирова; тц се не плаИа данак. тц је слободе колнкс и какве хо/>'с>н И ако се није веровало свему овоме опет многи не могоше одољети радозналости да виде и слободу на хартији. намоловану, у еандучету затворену... Еле, много је и мука било, и времена прошло. много је 'љуцких тековина, лепота и красота упронашћено; а евет унапређен у борби између истинске елободе и саможивља, . Шунчлнјсв државна лсксакон. свсска '..'-та, стр. 6~<~. Цирих, 1870.