Бранич

238

Б Р А Н И Ч

ВРОЈ 7

обвезе између трговаца, трговачке су, изузимајући куповине учињене за личну и домаћу потребу. То проиисују горњи параграФИ. За]» не треба разумети под горњим нзузећем. не само куповине, које предузимају трговцп за евоје личне и кућевне иотребе, дакле за потрошак, већ и друге, које се не тичу њихове трговине, на пр. кад један трговац од другог трговца купи куКу. Нема никаког основаног разлога да се шм тавл.а разлика између оваких куповина, а то је признато приликом претреса Француског законика, и изречно напоменуто, да ннје трговачка обвеза, кад један трговац куни од ддругог тр говца прозоре зл своју куку. Отудп се и доиио до уверења да треба доиунити §§. 16. и 17. п допустити негативну Формулу коју усваја наша теорпја, то значи: да и ЈЈ.ше))у тртовца и трговца, оне обвезе које се не тичу њихове трговине, ннсу трговачке (в. алпнеју 2. т. 2. §. 17). Сад да ноставпмо позитивну Формулу: једна радња (или обвеза) коју је иредузео трговац и која се тиче његове трговпне, бпће трговачка за њега. ако је ту радњу предузео са трговцем. 0 том не може постојати сумња према проиису §§. 16. п 17. Да ли се може. за ту исту радњу, рећи да ће бити нетрговачка, ако је нредузео са нетрговцем? За што и по чем ? Исти посао, предузет од истог лица и у истој цељи, да буде трговачки или нетрговачки за то лице, према својству лица са којпм је тај посао предузео! На пр. Један трговац купи за своју трговину од другог трговца, којп са тим тргује, вагу, сто за бројање новаца и т.п. онда он врпш трговачки посао; а ако те исте ствари купи од нетрговца. онда не врши трговачки посао! Очевидно је да се ово не може донустити. На протнв, мора се признати, да онај који купује ствари потребне за своју трговину, врши трговачки иосао; јер и ако се у извесном послу не види намера спекулирања, опет и онај посао улази у круг његовпх спекулација, јер и тај издатак имаће за дејство, нрипомоћи му да његове пропзводе прода са већом корпшћу, и улази у рачун његове продајне цене и процента, са којим он продаје своју робу.