Бранич

г

БРОЈ 7 Б Р А н и ч 239 Што је казато за послове, то исто важи и за уговоре које закључује трговац. Сви уговори, ако се противно и докаже. сматрају се да су учињеии за његову трговину. Но са теоријом сноредности не сме се ићи тако далеко, као што раде неки писци, и допустити, да се трговачки карактер призна и таковим предузећнма, којих је природа по самом закону, чисто грађанска. Така нредузећа која се тичу непокретности, понгго су грађанске природе, не могу се ни еиоредно сматрати за трговачка иредузећа ма да стоје у вези са трговином. Било би апсурдно огласити за грађанскн посао оно предузеће, које је унрављено неносредно на прибав.вање неиокретиости, а за трговачки кад је то прибављање само споредпо везано за трговачко предузеће. По том, куповина или узимање под закуп неиокретности, а у цељи упражњавања какве трговине или индустрије, чисто је граћанскп посао. (Свршиће се.)

ИЗ СУДНЕЦЕ VIII Држава није дужна да накнади штету закуицу брода кад се ирекине саобраЛај услед наређене оиравке дотичног иута. (ОДЛУКА ОПШТЕ СЕДНИЦЕ КАСАЦИОНОГ СУДА) Д. К. поднесе суду тужбу иротиву наше државе за накнаду штете, показав, да му је тужена страна дала брод сталаћски на Морави под закуи за једну гвдину дана а за цену од 2400 динара годишње, о чему је са њоме писмени уговор закључио. Даље, да је тужена страна у току тога закупа наредила грађење друма СталаћКрушевац и због тога обуставила сваки саобраћај на томе путу, што тврди и сама објава начелства окр. крушевачког од 17 Децембра 1884 г. која је печатана у званичним новинама бр. 278, и објава од 25 Јуна која је такође печатана у званичним новинама. Поднео је дотичне бројеве тих новина. Па како је држава, дајући поменути брод под закуп, дужна да обдржава слободан пролазак преко моста, а међутим

!