Бранич

2()4

Б Р А Н II Ч

својине поступају као и стари Римљани: све што је страно и и>пма непознато, то они неће дово.ћно ни тачно да пс1гптају нп да познаду, већ иокрпвају и затрпавају мапггом варваризма, а своје установе уздижу и обожавају — што је доказ једностраности н несавршенства чак п данашн.е науке. Но кад су н баштнна и .,-војина системе нрнватпе имовнне, н кад је код приватне нмовпне п пропзводЈве законодавцу слободан нзбор пзмеђу баштине п својпне. онда нема сумње да се у сваком погледу батптпиа свој.иш нретпоставнти мора: а) 1нто је баштина колективизам, а ово је онет нравп п природии нут у развитку економне органпзацпјс, ноч-см је колективизам н пначе на свима ступњнма економног савршенства владао. а индивпдуализам је могућ тек код нрпватне имовине. и то онет само на извесном стенену саврнтеиства ове (приватне производње; б) што се иотпуно слаже са нрнроднпм економннм законима и истинама. а у друштву људском ствара увек само нриродне и човечне односе (слободу, братство п једпакост); в) што у много већем степену садржп у себп економне гипкости и еластичиости, те тачиије одговара разним захтевима и условима нроизводње; г) за Србе нарочито још и с тога, што је ово установа из народног живота и ерпске историје, на је овај народ лак,> и разумева. И тако својина се са баштином никако мерити ии утркивати не може, јер ју баштина у сваком погледу надвнсује н надмашава. Нема се управо речи којима би се право баштинско као система економне организације довољно похвалити и одликовати могло.

исдрпеди и завршили. Научна дела у којима се расправља српска иадруш и руски мир већином само су дескриптивне природе; о правом шиаган.у и тумачењу закона ових појава и установа народних у досадањој науци и не мсже речи бити Сва научна критика у овоме погледу своди се на подметање, кзвртање, просто жулење и грдњу, тих словенских појмова и установа.