Бранич

БРОЈ 8

1» Р А Н ii Ч

Законп багатине као ансолутне истине важе за земљорадњу ; 1 ) но аналогији пак начела колективизма могу се преносити п на остале гране народне привреде. 2 ) Код земљорадње законп својине управо нп немају никаква смнсла, јер је својпна посве дегенерисан а и излишан појам о имовини земље. У осталом, ни по назорима ноборника својине земљорадњом не владају исти они ириродни економни закони који и осталим гранама економног жпвота. Код заната и индустрије својина се брже и лакше појављује, а п може да има неког смнсла, али увек само привременог н прелазног, док је производња несавршепа н неразвијена, јер у крајњем реду колективизам је и овде неизбежан а н природнија и савршенија система економних односа. Тиме што ;је модерни законодавац својину код Срба увео, није српску земљорадњу баш ни за длаку усавригао,. нити јој подеснпје услове и ирилике створио, већ баш напротив свему томе обратно. Ла нн код заната и индустрије, где се без сумње много шта учиннтн н успети могло, м ;дерни законодавац својом имовинском системом није ништа створио ни усавршио. Баш напротив, прераним унашањем модерпе слободе (имовинске разузданости) у економни жнвот, он је ове гране народне ироизводње нодрпо и потконао, а изложио пх страним внхорима и олујама. 3 ) С тога се не треба нн најмање чудитн, што се данас баш у тим друштвеним редовима и слојевима онажа највећа живост и

т ) Пе еме ее иикако ив вида губити, да је земљорадња кодСрбајош ж данас најгдавнија грана паролне привреде, и да је тежачки ред и стадеж најмногобројнијж. -) Ка.ц гле, како и у колико начеда колективизма или обратно индивидуааизма код заната и индуетрије употребити ваља, требало би да буде предмет засебиог ие~итиван.а. Ми ее у овој раенранн у детаље тога питања упуштатн не можемо.

3 1 Ваља се особито чувати да се занати и индустрија са тргонином не бркају, јер то није једно и исто. На данашњен етепент економног живота апсолутна слобода може да нма емисла само међу народпма, који на једнаком степену економног савршенства стоје; у противном случају она ствара од једне стране цревласт ж иадмоћије, а од друге стране завиеност и иотчињеност. Увађаљем апеодутне слободе код заната и иидуетрије модерни законодавац тобож да потиомогн* развита* ових грана народне привреде, у самој ствари потпомогао је трговину са стражж* производпма — што није једно м нсто. Б ранич , год. ii. 17