Бранич

206

Б Р А Н И Ч

БРОЈ 8

тежња за економном самосталношћу н заштнтом земаљских закона — што су начела колективизма. Модерни закоиодавад иије довољно иознавао економне законе и истине, народне установе и историју сриску, а својину је увео иросто нодражавајући западним народима. То ненознавање не моиге ништа да извпни, у толнко мање, што су код Срба већ владалп здрави јасни и природни појмови о нмовини земље. Када су у овом народу после ослобођења његовог од Турака стварапп и увађанп закони земаљски, требало је лгало више воље и мало више знања и спреме (а мање имитирања занадним народима), па да система економне организације иосве други вид добије, — што би без сумње иомерио нојмове ноборницима својпне, а много доирпнело. да се нриродни економни закони н односи у науци сазнаду, и од Формалних тачно разликовати могу. Еорен п порекло својини лежи у трговини. Но трговина уираво и није никаква нроизводња. Ово је некакви ирнродни хаос и комешање. Ту својина влада, и има правога и потпунога смисла и значаја, али ипак тек доцннје. 1 ) Па н овде највеће економно савршенство састоји се у томе, кад ироизвођач и потрошач у неносредан однос дођу, т. ј. кад трговине као иосредника нестане н изгуби се. У осталом ако трговпна, па најпосле и још каква грана народне привреде, баш и имају какву особену ирироду своју, нека се оне за то време т« законима те прпроде њихове управљају, а не за љубав њпхову целокупна система екоиомне организације на чак и код земљорадње да се мења и дегенерише. И тако као правило иоставпти се може, да је колективизам могућ и да треба да влада на свима ступњима економног савршенства, а индивидуализам тек по пзузећу само код неких извесних грана народне привреде и то увек привремено. Кратки резултат свега нашег исиитпвања јесте: нраво баштинско и право сопствености јесу две посве разне и супротне системе економне организације, —породица је језгро

У лочетку и трговина користи се начедпма колоктлпизма