Бранич

274

Б Р А Н 11 Ч

БРОЈ 8

узео, јер се оптужени као слуга прив. тужиоца на томе месту дућану — морао у свако доба налазити по својој дужностп. Према томе, дакле, кад против онтуженога нема ннкаквог другог основа подозрења да је ово дело учинио, то је суд иогрешио пгго га је ослободио из недостатка доказа, већ га је по § 241 крив. пост. требао ослободити као нсвина, тим пре, што није потнуно доказано нн постојање дела." Но првн суд неприми ове примедбе са овнх нротивразлога: „што је, вели, но другој тачци Јј 230 крнв. пост. заклетвом оштећенога утврђено, да му је крађа учињена на онај начин као што је он преставио, н исто је нолициским онет увиђајем утврђено, да ова крађа с ноља ннје могла бити нзвршена; а кад ово стоји као доказано и кад је онтужени као момак оштећенога једнни и непрекидно у дућану н на месту гди је ова крађа учпњена, био, онда се не може узети, да на оптуженога нема ннкакве сумње за ово дело, на са овога н нзложених разлога у својој пресуди, суд прн њој и остаје." Али касациони суд у својој општој седници 16 Марта 1^88 г. Бр. 9 0 на1>е, да су нримедбе одељења закону саобразне н тако упути ирви суд да но њима п даље по закону иоступи.

X Ни у кривичн м делчма не мпже се Јоказпвати исилата илн отилата облигационога дуга са сведоцима. (ОДЛУКА I ОДЕЛЕЊА КАСАЦПОНОГ СУДА) Начелство окр. алексиначкога спроведе суду на осуду некога Милију што је од свога дужника Мпљка, којн му је по облигацији имао давати 183 динара, наплатио 72 дин на име овога дуга, па ту отплату пе записао на облигацијп нити је дужнику издао квиту, већ је н за ову наплаћену суму тражио забрану на кретноет дужнпкову на је и нравдао код суда. Према овакој тужби суд реши: да у овоме оптужењу нема казнимога дела, и зато оптуженога отпусти, а са ових разлога: „И ако, вели суд, сведоци тврде, да је тужени у њихову присуству иримио 72 дпнара на име друге отплате облигационога дуга од тужиоца, н ако се њнхово казивање нотнуно слаже < а тужбом нриватнога тужиоца, оиет ово не може битн доказ да ностоји казнпмо дело нреваре кад је § 194 гр. ност. прописао: да се исплата н одплата доказује само признаницом; јер где се нарочито тражи писмена