Бранич

БР0.1 3 Г, I' А 11 И Ч 2 51 устројству Касационогл суда. у § 0-ом, каже се: Главук је задатак Касационога суда, да мотрн, да се у иемљи како Формалнп, тако н матернјалнм закони п нрописп у иредметнма грађанским, спорним и неснорним. каоиу кривичннм, уиогребљавају у оно.и смислу, у ком онп гласе и једнообразно. Законодавац, дакле, хоће да со постигне н једнообразиост у суђењу, да је иримена закона једнака у целој земљи, а то да оствари стаг.по је у дужиост Касациоиоме суду. Алн Касацпонп суд не може то остварптп ако остане ирп досадањој ирактпци у саопштавању својих упустава нмиаш судовнма. у саошптавању одлука својпх опгатих седиица. и ако ис објав.вује своје одлуке о разумевању извеснога законскога прописа. Мп смо иапред казали, да свако упуство Касационога суда треба да будс тако израђеио и удешепо, да може служитп као уиуство свима судовима, па треба га свнма судовима циркуларом и саопштити. Таким начином много бп се допрннело једиообразности у суђењу у целој землпг, а то би поставило правду на многб чвршћи темељ. Каква је корист од упуства када је опо познато само једноме суду, па другп судови могу и дал.е грегаити у пстоме нравцу? —Не само што треба свако упуство саоиштити свима судовима, и полпцискпм властима када јеједној од н»г,х намењено, него треба нарочито мотрнти да лп га се судови нрпдржавају, иа ако се ионово појави грешка која је упуство нзазвала треба дотичии суд опоменом казннти. Још је потребније да Касациони суд саопштава свима судовнма своје расправе о разумевању пзвеснога законскога прописа. Нагаи законп не оскудевају у нејасннм пропнснма, које судовп тумаче према својем ра;.умевању. а често врло разлпчно и иротпвио њпховоме правоме значењу. Па кадаје Касацнони суд позван п законом овлашћеп да опредељује како се пмају разуметп такви законскп иропнси, а папред смо казали да суднје у Касациономе суду морају датн га10 *