Бранич

254

ВРОЈ 8

Но овај законп ток постеиеног развитка изложен је под представком да слооода у природн влада, и то слобода у апсолутном смислу, 1 ) без икаквог уплива законодавца на производњу н систему економне органпзацнје. Слобода ирвобитног доба то је економна ограниченост, јер економна ограниченост лежала је у самој природи и иропзводњи. 2 ) Економни рат н борба били су у првобптно доба немогући, због ириродних окова у којима је ироизводња почивала. Средства за производњу иемађаху тада значај капитала. Тада је крвно сродство под владавином економне слободе морало колективпзам да ствара, јер стеиен савршенства нроизводње то је захтевао и собом доносио. Својина се тада нијемогла ни иојавити, нити је имала каква смисла. Својпна се тек у крајњем реду развила. Она има такође својих услова, а захтева известан степен савршенства производње. 3 ) Ппсапих закона у старо доба није ни било — нпје их дакле требало ни обарати — а обпчајно нраво се иод владавином слободе а нрема развићу производње мењало и преображавало све у правцу колективизма до појаве нрвпх зачетака својине п индивидуализма. Где и у колико се писани закони појављују, пзрађени су и оин у правцу слободе, а на начелима колективизма. 4 ) Стари законодавац се за слободннм развитком поводио, испитивао га, и законима земаљским санкцнонисао и регулисао. Доцније, кад се економнп живот развије и комплпкује, ириродиа економна ограниченост 5 ) по себи пада, а слобода постаје нај') Ову апсодутну смободу у природи треба бихно разликовати од појма полнтичкс слободе; она може са правом по.татнчком сдободом да се подудара (вао што је случај у старо доба), а моасе и то на одвећ разне начине од тога да одступн (као што је случа.ј н- нр. у данашњем економном животу). *) С тога је економна заштита и ограннченост бида тада прпродна ствар, а ниеу за то потребни билп писани закони. У старо доба владала је дак.те права слобода, а имала је чак и политичког значаја, и то без писанпх закона. 3) Својина условљава апсолутну слободу, што при развпјенпм економним односима значл економну неограниченост, рат и борбу међу едемевтима4 ) Да стари земаљски закони нису били потнуни и савршени, то се по счбн разуме. Ми смо тек на основу неколико законика баштинина својства могли да сазнамо и исиитамо. 5 ) За раздику од вештачш екопомне ограничености која се тек посреством земаљских закопа постизава.