Бранич

број 9

б р а н и ч

297

један воз на своме месту непомичан стајао, а други у њега ударло, онда повређени има право да тражи накнаду од оног предузнмача, чији је воз био у саобраћају. Ако су оба воза били у саобраћају па се сударила, онда оба предузимача солидарно одговарају. Повређени може тужбу за накнаду пггете поднети против ма којег од оба предузимача. 1Бега се ништа не тиче питање, који је воз проузроковао судар. То питање имају предузимачи међу собом да расправе а не може се допустити, да они кривицу одбијају један на другог на штету повређеног. (Наставпће се)

0 ТРГОВАЧКНШ ПОСЛОВИША пише цроФ тргов- права (Свршетак) До сада говоршш смо о прописима §§. 1(3. и 17. устројства, који говоре само о уговорним обвезама које ее тичу трговине обвезанога. Но да ли се дају применити горњп §§- фи и на друге обвезе, које не произлазе из уговора но, на пр. из недопуштене, казниме радње. Другим речима: може ли се ићи тако далеко и признати, да п ван уговора могу постати трговачке обвезе? Неко време то је оспоравано, и у том . смиелу рошавали су и судови. Међу тим данас, и научници и правосудство, мишљења су да може, да се, дакле, на постављено питање има одговорити потврђујући, нарочито што се у §§. 16. и 17. не поставља никаква разлика. Шта више, уиотребљен пзраз у §. 16. „о свима парнпцама..." тако . је широк, да се могу разумети и неуговорне обвезе, само ако се тичу трговине. У осталом и опште је правило грађанског законика, §§. 31., 800. и 801. „ко другоме штету учинп, дужан је за то накнаду дати." „