Бранич

298

К Р А Н И Ч

Оно што се може десити између грађана, дешава се и између трговаца, и врло често дешава се да трговац трговцу штету учини на пр. услед нелојалне конкуренције. По општим начелима грађанског нрава, такав трговац одговоран је да штету накнади, а како је ту одговорност навукао као трговац и изазвао делима у својој трговинн, то су научници мишљења, да трговац за то треба да одговара иред трговачким судом. Ово су мишљење усвојили и судови. Две трговачке лађе сукобе се на мору или реци. Сонствеипк повређепе лађе тражп накиаду штете од другог трговца што му је његовом непажњом штета учињена. Судовн ■су решили да је за овај случај надлежан трговачки суд, што је казнимо дело учнњено од трговца при вршењу његове трговине. Француски касациони суд признао је трговачки каракгер тужби, коју је иоднгао један т}>говац за накнаду штете, противу банкара, што га је овај оштетио тиме, давши му лажно 1»бавештење а у злој намери да њега оштети а себе користи и павео га да ступи у иосао са једним трговцем, који је био обуставпо евоја нлаћања. Ово нас подсећа на један елучај, који се десио у Београду пре 12 —13 година. Један трговац, да бп се могао наплатити за своје иотраживање од једног паланчанина, изда овоме рачун, као да је овај код њега узео робе за стотину и више дуката, и упути паланчанина, свог дужника, да са тим рачуном оде код другог трговца, коменије било познато његово стање. Кад је овоме паланчанин ноказао овај рачун, трговац, знајући да онај трговац не даје никоме робу на веру, ако није добар и сигуран човек, ирода овоме робе за више од сто дуката на веру. Ноштоје паланчанин натохарио ову робу на кола, нрвн трговац стави забрану на ову робу за своје нотраживање. Није нам познато, да лн је обманути трговац нредузимао какав судски корак противу трговца, који га је намерно обмануо и оштетио, да би себе користио. али држимо да у овом случају има места тужби, јер овде иоетоји