Бранич

!Број 9

Б Р А Н И Ч

II ТТТ тл је то зоктрина о мономанијама 9 Ова доктрина, која је у главноме дело Ескирола , просто оистематизира. доводи у ред и даје целину посматрањима давно већ учињеним. Неред п немир у делима и мислима, тако очевидан код суманутих — згранутих, индиФерентност о ономе што се збива у спол.номе евету, тако јасна код неке врсте меланхоличних болесника, реткост је у дому за сумануте. Већина болесника у њему смештених. нити су више узнемнрени ни више забринути колико се то обично види код људи који потпуну слободу уживају. Ако се са њима разговарате онп вам одговарају мирно, мпшљења су им правилно везана, логична; неки вас задиве велтгшном свога знања, самосталношћу и елегантношћу у говору, п шта више иравилношћу и чврстоћом њиховога размитнљања, односно много и много ствари. Где су суманутн? питао је Вирке нри изласку из једнога дома за сумануте. Ме!)утнм многн од ових мирних луда, који изгледају на нрви мах тако разложни, опаснијп су од оних суманутих чије споллш држање преставља их као страшне. То су приметили још лекари старога доба и са великом прецизношћу о томе говори и законодавац из Х\ ,г 1-ог века Раи1 8ассћ1а§. Тек што § (»4 беше неко време примењен, када дела •суманутих ове врсте изазваше лекаре психијатре да о њима мисле. Навешћу неке елучајеве. Једна жена са екзалтираном (болешљиво живом) уобразиљом, несретна што јој муж дуго осуствује од куће, хоће да побије депу своју да неби и они, у доцнијем животу, трпели такве патње. Отац некп убија свога сина на сналишту, покоравајући се гласу ангела који му зановеда да учини жртву подобну Аврамовој. Мајка убија своје дете да оно постане анђео.