Бранич

БРОЈ 9

Б Р А Н И Ч

309

познаје научне претпоставке које могу лекаре на погренган пут да заведу." При свпма овим критикама, доктрина о мономанијама, коју су бранили људи од великога ауторитета и коју брањаху и стварна Факта у све већем броју, — изађе иобедоносна из ове борбе и постаде за дуго време даска спасења за многе сумануте — кривце. Од тада признато је у науци да постоје три врсте мономанија. Мономанија умна, — интелектуална, — о којој смо говорили; мономанија са размишљањем, о којој ћемо у скоро говорити; и мономанија инстинктивна са њеним пододељцима, мономанија убиства, паљевине, крађе и т. д. Тек што се беше утврдила доктрина о мономанијама, а наронпто оно мишлење о мономанији икстинктивној, и на тај начин учини се напредак у судбини суманутих, а она својим брзим падом даде ирилике за још већи напредак. (Наставиће се)

ШЧНТВИ 7Г0В0РН У ШЕЂ7НШДН0Ш ПРЛВ7 (В 8 8111 ћегеДев (Гаргез ] .• с!г 11 сјуј! рг1т1!]Г. — В< 8 1гаие§ (1е ^агапИе еп <1п»Н Јп4егпа1а'<-па1 - Ч ће§е роиг 1о. Б н јогаг. раг М. Мл1о\-апо\\'11.сћ. Гапв 1888. 8-а стр. 44 и 411.) На париском Факултету права проглашен је у Јануару ове године за доктора права г. М-илован Миловановић. Последњи исгшт који кандидат за доктора права на париском Флкултету има да положи, иоследњи доказ који он о својој докторској снреми има дада. јесте наштампани оригиналан рад његов из области правних или државних наука. После многих, вр.то озбиљних усмених испита, за ко'е је нотребно више година приљежнога рада и учења, и у којима кандидат има да покаже своју ђачку онрему, он најзад излази нред научни суд са својим оригиналним радом. Такав један рад пред нама ј е, и ми желимо да га у кратко читаоцима прикажемо. Теза г. Миловановића заслужује и ио својој научној садржини и но обради еваку хвалу. Она је за нас у толико драгоценија што јој је вредност призната од учених париских проФесора-