Бранич

БРОЈ 9 "

317

Б Е Л Е Ш К Ћ Из црногорске суднице. — Велики суд Црне Горе редовно објављује својс одлуке. У броју 15 „Гласа Црногорда" од 10 пр. м. налпаимо једну његову пресуду о увреди части, која очитује ираведну строгост црногорскога. суда ирема ономе којн дарне у образ поштене жене. Она гласи: „Давија о (;ва1)и Маља Иљова Кликовца н Душе, жене Станка Муцова К.шковца. обојица н» махале Зете. Окр. суд иодгоричкн од 27 Нов. 1886 г. достави ово: /Ј,уше (Јтанкова каже: Једне ноћи у мјесецу марту о. г. иође мој муж у лов, и ношто аакасни ге га не могох чекати, иођох у ДРЗ'гој кући 1>е енавамо. те легох да сиавам. Цошто лежах једио ао уре, у.ћеже човјек у куКу, а ја држећи да је Станко, речем му да затвори врата. Он дође код мене и иоче да ме гшнље ио јоргану. Ја га питах: „Имаш ли рибе?~ Он одговори да нема и заиита ме ђеје Муцо, ја одговорих да спава. Он се затим прими на кревет и иоче ггоново да ииије по јоргаВу. Ја га запитах: ,.Што ииијешУ" Он одговори: „Ја сам Маљо Иљов". Ја \ први мах мшиљах да ме Станко нрова те нруЖих руку и дохватих га за руку и за иреи, п виднјех да нма иамучни џамадан и гуњину које нема на Станка. Ја га турнух с кревета и исрамотих га. за тим он утече из куће а носле њега дође Бело Милов »: поче звати Станка; ја му се озвах, он ме иита: ..Ко је долазио код тебе?" Ја му одговорнх: „Није нико". Он рече: „Јест Маљо Ил.ов. ја сам га посла-. Ја му рекох: „Казаћу дома" и заилаках. Иосле овога рекла ми је мајка Ма.кова: „Чувај се од Маља. јер ће ти нос окннути, е се Мал.о захвалио да ће убит тебе или Станка." У иоловину сеитембра о. г. Пођох у дрва у Југ Курионкп и кад везах дрва дође нокрај мене Маљо Иљов. он носагае дрва и један колац; назва >1и: „иомага Бог", а ја муодвратих: „добра ти срећа"; он ме нита: „Како би оно?" Ја му одвратих: „не знам, ти знага.Маљо онда извади једно дрво и избн ме колико шће на отоле нође. Ја остадох онђе, за тим нођем у тор у Бпјело поље. ђе сам лежала за трп дана. отоле су ме новели у род на кола, ђе сам лежала бона за један мјесец дана, ноелије су ме пренпјелп бону дома и ту са.м боловала за два мјесеца, све од удараца Мал.а Иљова. Преко свега тога, ја нијесам шћела казати од чега болујем, док није Мал.о сам ирогласио.