Бранич

БРОЈ 10

Б Р А Н И Ч

331

ступак напоменутих законика сасвимје правилан, јер, збиља, шта би друго и могао значити потпис акцептантов на меници. ако ие то да се прима оног налога, који му се меницом упућује, 1 ) а то је да ће безусловно п без икаквог ограничења исилатити суму, на коју меница гласи. Ну, могло би се томе приговорити да је потписани могао зар помислити, да својпм голим потписом узима на себе дужности једног сведока или једног јемца, а не главног дужнпка, за каквог се акцептант сматра. Али такав приговор био би посве неоснован; јер свак, који је само и чуо за менице, зна каке тешке обвезе повлачи за собом и пајкраћа изјава на н>ој учињена, па је нриродно, да ће, пре него стави своје име, прочитати (или, ако не зна читати затражити да се прочита) дотично писмено. па наравно и речи: ,.и ставите исту у рауун по извешИу на госиодипа (рецимо) Ћор(ја, НиколиИа. 2 ) Па зар ће сад тај Ђорђе Николић пристати да се нека сума ставл>а на његов рачун, да га, дакле, неко задужује и то још менично, ако он то неЛе ? Без сумње он неће на таку меницу стављати свој нотпис (баш ни као сведок. јер шта би и имао сведочити ако не то, да меницу која је на њега адресована, није хтео акцептирати); а буце ли га ставио то значи да је примио меницу без икаквог ограничења. 3 ) Ну, могло би се још рећи, да нотпис може бити стављен на непопуњени бланкет, из којег се не могу прочитати таке речи, које би јасно означавале трасата. Међу тим ни овако опонпрање не би било на разлогу осно') 1)г. Ггапг Наттег1. Ап1еЛип^ 2пт 84ш1шт Леа \Уесћ9е1гесћ(:з. стр. 108 веди : 7л\ тее1сћ апдегет /\\'еске ао1Не аисћ (1ег, ап (1еп Дег ХаМип^ааиЉ-а^ 111 (1ет ^его^епеп АУесћ8е1 ^епсћШ ја!, 8е1веп Хатпеп аиЈ (1еп ЛУесћве! зе (2еп, а1в ит ги геј^еп, Лаав ег (Незез МанЛа! аппећте? ... . ег ассерНг); а1зо (Јигсћ (Не ћ1о88е Катеп8ип(;ег8сћпП; ипћевсћгапк!:. 2 ) Овако су редаговане обично менице наших задруга и кредитног завода. 5 ) У другим меницама још је очигледније то, што се тамо налог плаћања изречно уаравља — адресира — на извесно лице, у Формули: Господнну Ђорђу Николићу. Та адреса ставља се напрема потпису издавачевом. АсћШез КепаиД Бећгћисћ (Зез АИ^ешетеп (1еи(:8сћеп Л^есћбекесћ^а. З-Ме АиС1а^е. 1868. § 35, стр. 120—127. — 1)г. Гг. Угђапјс. Мјтђепј 2акоп, стр. 248. 2а§тећ 1886 г.