Бранич

330

Б Р А Н И Ч

БРОЈ 10

прочитамо текст тога члана. Он гласи: „Акцептација једне менице ваља да буде иотиисана. — Акцепгација се пзражава речју „примљена". — Дакле ту се говори на ирвом месту о потппсу, па онда о томе тпта се утврђује тим потписом. А зар то није једна очевидна аномалпја? Зар то није противпо нриродном реду ствари ? Зар није противна практика утврђена Формом толиких других уговора ? Зар се н.пр. меница, други писмени уговори, тесгаменти, облигације и т. д. прво иотпишу па онда исиишу? Не, такој редакцији противи се све, томе се противи нриродни ред мисли у закону изражених. Па ппак овака редакција поменутог члана има свој основ, има свој узрок. х ) Законодавцу је ваљало пајоиииљмвије коказатн да док је реч ирумљена за време ордонансе вредела нешто, нод владом законика потнис акцептантов вредиће све, „па за то је и метуо потппс пре свега другог, да би тим ноказао како он може постојати сам за себе, па ипак да има обвезне силе за трасата." 3) Наш законодавац није имао да чини ирелаз ни из какве раније уредбе у законик, па за то је дао са свим природну редакцију одговарајућег параграФа. Али пошавши путем остунања он се нпје ваљао зауставпти на томе, него је требао, не имајући за собом никакву историју свог постанка, са слшм избрисати одредбу о речи „примљена 1 ', 3 ) онако као што су учииили многи други напреднији трг. законици, а по именце: Немачки, Аустријски, Талијански и Белгијски. 4 ) И овакав по') ВгауагЛ е(; Петап^еаГ. ТгаНе (1е Ја 1еИге Ле сћап^е, стр. 231. — (18(52>. ' 2 ) Вгауагг! е( Ветап^еа!;, јђ1(1ет. Одредбу о речц „иримљена" пмају сви законици којима је основ аа и:;раду био франц. Со(1е (1н Соттегее Тако законик: Шпањолски, Нортугалски, Бразалијг нски и Руски. 4 ) Немачки "\Уес1)зе1-0г(1п1т§; има ову одредбу у § XXI, а1. 2: „Исто тако сматра се као безуслован акцепт ако трасат без сваког другог додатка напише на предљу страну менице своје име и нрезиме или своју Фирму." Тако и трг. зак. белгијеки у чл. 12, тачки 18. — У истом с.мислу и трг. зак. талијански у члану 262. — Трг. вак. Чиле, чл. (568 и трг. зак. републике Аргентине чл. 822. У Ипглеекој ко бланко потпише непопуњену меницу сматра се обвезан каоакцептант. Види чланак од ЕоеНх е1 81гаГСог(; Сагеу, у Кеуие е^гап^еге е4 Ггаи^ајае Г. II. стр. 496.