Бранич

.■348

Б Р А Н II Ч

01 Броа

РЛЗБИТкЕ МИШЉЕЊА 0 УРОТШОСТН ОД ^Др-А ^ДиБУИСОНА декара лудниде 8ајп(е Аппе у Наризу. (Наставак). III Докле је живео Ескирол његово дело било је ноштовано, а критике које је оно изазвало губише се нред онште примљеном доктрином. Али одмах када њега више не беше да је бранн. отноче напад и то на сваку тачку. — шта више, баш од стране самих његових ученика Са неколико речи о разлозима који беху изнесени противу ове доктрине лако ћемо увидети и последице овога опонирања са гледишта судско-лекарског. У име Факата нови иосматрачи усташе иротиву идеје свога учитеља и међу дока;шма показаним у дебати није могуће сиорити, да их је већина била основана на дубоком и добром познавању душевно болесних. Приметидо се у ирвом реду да тако звани мономани не ноказују никада такву уеамљеност болешљиве мисли ио којој је и дат назив мономанија. Код свију тих еуманутих, рекоше Морел и Фалре, даје се опазити, у њиховоме лудилу, једна главна господарећа идеја, али ова болешљива замисао није нккада усамљена , она само баца конрену на остале и оставља их у засенак. Онај кога ви зовете релиђиозним мономаном, верује у исто доба да је и нека велика личност, иринц, реФорматор. Испитајте га нажљивије и наћиће те у њему осећања ирекомерне унижености, неоенованог страховања, замишљене бојазни и т.д. Напослетку изучавајте његово умно -етање на ћете наићи на многе нразнине и нротивуречности у његовој болешљивој замисли. Умна страна, дакле, тако је исто новређена као и етрана осетљива. Кад је тако, онда ее мора иитати: где је мономанија?