Бранич

6 Р А Н И Ч

БРОЈ 10

XIII Кад јемац уме само да се иотиише онда треба своју обавезу и иред влашНу да иризна. (ОДЛУКЛ ОПШТЕ СКДНИЦЕ КАСЛЦИОНОГ 1'Ј'ДА Маса иок. С. С. М. из Св. туасила је суду некога Т. Си. као јемца за Мил. Ст. који је нок. С. М. дуговао но облигацији -400 гр. чар. са 12°/ 0 интересом од 26 Октобра 1871 год. Од туженога Т. ову нанлату тражио је за то, што се дуг од главног дужника ннје могао наплатити. нодневши за доказ свога навода н облш-мцију и нресуду са решењем полиц. влаети како ее но истој нресуди од Мил. као главног дужника није имао од куда дуг наплатити. Тужени је одговорио, да на поднесеној облигацији он нпје нотписан као јемац већ као сведок, јер осим имена и нрезимена више ништа не ншне, на зато је тражио да се тужилац одбије од тражења. Према овоме суд првостенени узимајуКи у вид, да се од главног дужника редовним путем ништа није могло наплатити због сиромаштине, а тиме онет што тужени нризнаје да је на ноднесеној облигацији његов нотпис по § 187 гра!>. суд. ност. доказује се, да он заиста као јемац за главног дужника дугује сиорну суму, за коју је но § 828 грађ. зак. и одговоран. па пресуди : да тужени Т. нлати тужилачкој Сфани снорни дуг са интересом. — Ову иресуду одобри и Анелациони суд. Али Касациони еуд у своме II оделењу 10 Октобра 1887 год. Бр. 3481 нађе да нрееуда Анелац. суда не одговара закону: „јер кад тужени 'Г није сам, својсручно, наиисао на п')днесеној облигацији реч „ јемац « илатац ", нити ј« ту облигацију нред судом нризнао већ се брани да је неписмен и да уме само име и ирезиме да потпише, онда тужилачка страна инје ни уколико том облигацијом доказала јемачку обвезаност туженога, јер се само у тим речима садржи обавеза јемчева, кад су по § 192 грађ. ност. евојеручно наиисане и потписане, а међутим и но § 189 реч. ноет. облигација је доказ против издаваоца у колико је призната, а у случају одрицања у колико иодносител, н.ену истинитост доказао буде." Анелациони суд не нрими ове примедбе оделења Касац. суда са ових нротивразлога: „Пре измене, вели, § 192 грађ. суд. пост. од 19 Априла 1885 г. (зб. 41 стр. 135) дово.вно је било да се јемац евојеручно само нотнише на облигацији, а није тражено да он сам евојом руком напише и речи : „јемац и нлатац". То је могао написати и ко други, на пр.