Бранич

326

Б Р А Н И Ч

БРОЈ 10

се сматратп као неиријем и бити повод протестовању менице.■' Па шта се може закључитн из овпх речи? То, да је пре ордонансе постојала и усмена акцептација, која се могла сведоцима доказивати, но од чега је она Формално оступила уводећи писменост за утврђење уговора о акцептацији. ! ) Али док се ордонанса искључиво бави писменошћу акцепта и забрањује условно иримање меница, Францески и наш трг. законик, усвајајућн п сами исте одредбе, иду и даље истим иутем Одступања од усменог доказивања 2 ) и уносе у акт акцентације још и иотис — ту карактернстику свију данашњих исправа. Да видимо који су разлози изазвали ову трећу одредбу. Из цитиране ордонансе видели смо да су писменост акцепта и означавање пријема речју „примљена" већ њоме утврђени. Незгоде, које су се сваки час појављивале од усмене акцептације уклоњене су; али ипак у ирактици се показало да овака Форма није довољно прецизована, што је била повод многоструког разумевања, па наравно и тешкоћа при решавању конкретних случајева. Редактори Францеског Сос1е <1е Соттегсе, осетили су и сами ту слабу страну дотичног члана ордонансе и допунили је одредбом о потпису. 3 ) Јер, збиља, говорили су они приликом дискусије о овоме члану, сваки час се може десити, да какав банкар, збуњен великим послом, нехотпчно наппше „примам" на са свим другу меницу, а не на ону, коју је у ствари хтео акцептирати; кад

В & <1 а г г 1 Д е. Ре 1а 1е14ге (1е сћап^е, 1. I. п-о 207. — БгауагЛ V е утмегев. Мапие! Де ДгоН сотт. р 256. — ВгауагЛ е1 Оетап^еаС. ТгаНе (1е 1а 1еМге (1е сћап^е, р. 229 вота (2). 2 ) Немачки законик од 1848 г. усвојио је исто пранило, (види § 21 а1. 1). У Енгдеској ио сведоџби више писаца, меница се сматра као акпептирана, ако ју је трасат задржао впше од 24 сата, и кад се у исто време из око.тности може извести така намера. (Види чланак од ГоеПх е4 81 гаССо П - Са.ге у у Ке\ т ие е4ганџвге е1 СгапсаЈае '1 е 1а 1е§1з1а1:1оп, 1 И, р. 435 и 495.) — На ипак <Ј о I |';итн у делу: ГјС (1 гоИ соттегсЈа1 сотраге (1е 1а ЈГгапсе е{ <1е ГАпк1е1егге, р. 230. тврди да еваки акцепт ваља да буде пиемен и стављен на саму меницу, бар то важи заменице: 1111ап(1 ђШа о? ехсћап§е на еупрот СогеЈ^п ћШ.ч оГ ехсћап^е. 3 ) Види наведени члан 122.