Бранич

35РОЈ 10

325

ваља нам још одмах признати да се зарад решења постављених иитања, зарад нретреса §-а 92, врло често морало обракаги његовом оригиналу чл. 122 Франц. Сос1е (1с Соштегсе Јер слажући се потпуно односно захтева за Формалност овог акта. и садржавајући исте одредбе, 1 ) мислимо неће нам се замерити, ако речемо, да мотиви. који су изазвали аг1. 122. јесу и морају бити мотиви и оних одредаба из § 92 пагиег трг. законика. Међу тим. из оба цитирана законска наређења, излазе ова три захтева за неопходну Формалност акцентације: 1-о Писменост — услов, који је код меница општи како за њу саму, тако и за све споредне обвезе. 2-о Патттс или употреба израза, који показују да ће се исплатити сума у меници означена. Законици напомињу израз „примљеиа", и 3-е Потпис трасатов или његовог пуномоћника. Изневши тако главне захтеве за важност акцепта, ми ћемо се одмах упустити у истраживање мотива који су изазвали ове захтеве. Пре него је у Францеској промулгиран трговачки законик постојале су у Францеском законодавству многе уредбе — ордонансе — за регулисање прив. правиих одношаја међу граћанима. Од тих уредаба за насје најважнија она од 1673, иошто је Францески трг. законик управо пречишћена, ноправљена и доиуњена поменута уредба. Па тако је и е чланом 122. и он има евоју клицу у истој ордонанси, и то у гл. V, члану 2, који гласи: „Све ће менице бити акцептоване наиисмено и безусловно. Укидамо обичај усмене акцептације или речима: видео неакцеитирајуИи,, акцежтирао да би одговорио на време. као и сваку уеловну акцептацпју, која ће

') АН. 122: ,Акцептација једне менице мора Сити цотписана. — Акцептапија се исказује речју иримљена. — Она носи датум, ако је меница на један или више дана или месеци по виђењу; — И, у овом посдедњем случају, недостатак датума акцепт. чини, да се меница мора исплатити цо истеку рока у њој израженог, рачунећи од дана љеног издања." — Као што се види Франц. законодавац не пред»ића случај неписмености акцептантове, без сумње због јаче писмености него у нас.