Бранич

324

Б Р А Н И Ч

ЕРОЈ 10

ваља и о томе да се постара, и он го збиља чини, дајући новериоцу (ремитеиту) на самом меничном нисмену обећање, да ће илн сам обвезу иснунити, или упућујућн га на неког трећег (трасата) да му овај закључену обвезу изврши. Па има ли то треће лице — трасат — каког удела у самом уговору о издању менице? Очевидно нема. Мандат,. који му се упућује, постао му је познат тек услед презентације мен. писмена, па зато му до воље стоји хоће ли се налога иримити, хоКе ли понуђени посао извршити. А то и јесте узрок што му и закон у § 95 иризн?је ји§ с1е1Љегаш1ј за 24 сата. Али прими ли се једном ионуђеног мандата, иристане ли да изврши означену обвезу: то његова обвеза, трговачка као и трасантова, инкориорише се са ранијом и трасат шта више постаје главнп дужник, главно лнце на које нада извршење меничног дуга. Јер, с .једне стране у акту његовог пријема подразумева се и то, да га је властодавац (трасант) снабдео лотребннм средствима да изврши дати налог (§ 85 у свези са § 87 а1. 1 трг. зак.), а с друге ремитент је упућен у п])вом реду да од њега тражи извршење >1еничне обвезе. (§ 91.) х ) Еле, акцептација се не тпче само ремптента, којп њоме добија једног дужника више, него и траеанта (§ 87 п § 90 трг. зак.) иа и преноситеља (§ 90 трг. зак.). Следствено, тако важаи акт ваљао је бити законом регулисан, ваљао је бити огарантован свечаном Формом, и он је то одиста учинио давши оваку одредбу у § 92 трг. зак. „Пријем менице треба да ее означи са овом речи „примљена", под то треба ставити име п презиме нријемника Ту се има записати датум ако меница гласи на један или више дана или месеци по виђењу..." Изневши у кратким потезнма опште појмове о самој природи акцеитације, на реду је да иређемо на само претресање цитираног параграФа нашег трг. законпка. Међу тим, Види о овоме опширније у жојој расправи.: „Вучена Менида"'. Глава У Прилог ,,Бр ничу,-