Бранич

328

В Р А Н И Ч

БРОЈ 10

Г1а онда да се запитамо шта је побудило законодавца да у Форму акцептације унесе п ту реч „примљена", кад она сама за себе нема оног значаја — обвезно дејство — које јој је раније признавано? Да би дали одговор и на то питање, вратимо се опет историји овог §-а. Секција, којој је била новерена претходна израда трг. законика, препоручивала је у своме пројекту да се у акцептацији означава сума за коју је трасат меницу примио, а нарочито у случају ако је меница примљена за сву суму на коју она гласи.') Разлог, који ју је руководио при томе, био је тај, што би се тиме онемогућила свака превара изменом циФара. 2 ) „Па ииак је решено да се изостави ова одредба из нројекта, што би се њено извршење могло осигурати само тако, ако би јој неиспуњење било условљено нпштавошћу дотичног акта. али то би било незгодно за оне, који не би били довољно познати са одредбама трг. законика." 3 ) Али признавши у чл. 124 (§ 94) да акцептација несме бити условна, дозвољавајући акцент и на ограничену суму (исти члан, §), забрањујући заједно са ордонансом Формуле, које су пређе постојале односно акта пријема, и неиримајући пројект по коме би ваљало уносити у акцепт и менпчну суму учинило им се као неопходно потребно да акцепту даду извесну Форму, из које ће се на први мах видети. да је меница примљена за целокупну суму а потписник постао безусловни дужник. По тој цељи могла је са свим згодно да нослужи реч, која је израније била позната; реч, која, — са свим лаконски, баш сходно самој меници, томе иисмену од мало речп. —- изражава; реч, која и означава потпуни и безу-

1 Ввди 1Је$Ј191а1лоп сп\ сот. е! спт. Де 1а Ггапее- — СосЈе с1е СаттегсеРгосеа гегђа! (Ји 27 јапујег 1807. 2 ) М. Сге1е(; у Ргосез тегђа! <1и 27 јапу^ег 1807. 8 ) Гоеге, 1. I. р. 408. који се гозива на Ке§Т1аи(1 (Је 84. — ,1. (1'Ап^ а 1/АтсМсћапсеиег и« Ргосев уегђа! (1и 27 јаиујег 1807.