Бранич

408 б р а н и ч број 11 и 1 2 •еу готови пастп у прави идноти°ам, под упливом разних узрока у току њиховог жчвота. Друга класа састављена је од дегенерираннх, који су патпи стари иозианпци. Го су оне личности које смо описали иод именом „свесне луде", „морално сумануте" ; ошт. кодкојих се налазе иомућени осећаји воље и не ноказују приметне анаке болести умне. Код њих као и код оних из претходне групе, само у мањем броју н маље важнп. налазе се стигмати Физичкога опадања оргаиизма њиховог, који чине да је могућно распознати дегенерираног из даљине, баш и онда, када сс код њега пе примећују неправплности душевпе и моралне. Напослетку прву групу еастапл>ају опа лица, код којих се палази мали број аномалнја (ненравплности), како фпзичких тако и моралннх. То су људи са Фнкса идејама, чудновати, особењаци. ексцентричнп — бића у онште више смешна ио штетна. Могућпо је да се одмах пе увпЦ. важност којупмаморално лудпло, са гледншта Мореловог о опадању органиша. Морално лудило. посматрано засебно, као што је то чињено пре Морела, могло је иостојатп хиљаду иута на бп се (»пет ч -умњало у његово биће. На впдп се никакве стварне разлике које бп иостојале њшеђу ове врсте луда н иокг.ареннх људи са иотиупом свешћу, Ннјс више тако са дегеиернраннма пз друге класе Морелове. Прво, ове луде стоје у вези са јсдном груиом болеснпка и налазе се у овој снецпјалној степеницп недалеко од идиота. који заиста нису нормални људи. На њнМа се налазе карактерне црте, не само ннтелектуалне п моралне, већ и фпзпчкс које пх приближују идпотима; њихова лубања. лице, цело тело показује аномалпје које су саме за себе довољне да нх одвоје од масе нормалних људи и да нх ставе у ред болесника. Обвезан да се огранпчи само ка психичке знаке, лекар би сумњао у своју дијагнозу, док ће код бића са фнзичким знацима лудила ове врсте бпти сасвим па чпсто. Онај. којп после констатације знакова душсвних и моралпих. не бн веро!:ао да заиста иостојн лудило у прегледаној личностн. мора г.ероватп кад му се нокажу паследствсне