Бранич

409»

болешљиве осебине, и кад ои сам констатује нервозни тик (мишићни нервозни покрет), одсуство симетрпје у лицу и разрокост. У кратко, морална луда није вигне замишљени тип у „ваздуху", за који би се рекло да је измишљен нарочитозбог неких случајева, то је сада одређен тии, класиФициран који има своје односе и свој ранг у иатологији умној, п који ужива сва ирава, ко.ја су дата умно болеснима Успех Мореловога замишљаја — не може се рећи да усиеха није било — налази се највише у томе, ио нашем мшнлељу, што се осећа потреба у данашп>ој меднцинн, да опредељења душевнога стања не зависе само од кон.статовања неиравилнпх симптома у радњп финнх оргаиа човечијег тела, која су врло тешка а често и нејасна, већ и од спољно впдљивих Факата, чије се везе са болегаћу могу јасно оиределити. Позната је важност, која се данас нридаје у туберкулози или у запаљењу плућа, ирисуству извесних бакцила у маси коју болесник избацује; позната је п важност посматрања температуре тела у дијагнози већине болести, које себрзо развијају. Услуга псте ирироде нађеиа је — или се бар тако миелило — у идеји Мореловој. Не одбацивши, за дијагнозу душевних стања, знаке добивене посматрањем интелектуалне и моралне стране човечије, Морел је томе додао читаву серију знакова физичких , видљивих, који дозвољаваху да се ностави дијагноза и у случајевима где моралне и пнтелектуалне неправилности не беху баш довољно јаене, и да се објави за еуманутог и онај кога су до тада сматрали за умно здравог. Али овде се не заустављају, што се тпче моралнога лудила, резултати појима о наследно дегенериранпма. Давши му основице, мање песпгурне, ова замисао дала му је и средства да се даље развије. Они, који су основали морално лудило, осећајући да су на тешком земљишту, представили су своје откриће доста скучено. Преко сваке мере бојали су се да им се не иребаци да они мешају злочин и лудило и да хоће да спасавају кривце који нису суманути.