Бранич

370

В Р А Н И Ч

што је све једно, неисправно акцептираног. У њему се решава може ли једиа обвеза наиисмено дата остатн неизвршена. Од његовог решења зависи посматрање: мора ли поверилац менични имати једног дужника више, или се то оставља његовом. сдободном избору ? Међу тим ово гштање стоји у непосредној вези са претходним, оио унраво нз њега истиче, њиме се и објашњава, а после оно се дотиче и у наведеној одлуци опште седнице Касационог суда: па морамо, дакле, макар и мимогред додирнути ово деликатно питање. М■; рекосмо деликатио, али оно је и животно питање за имаоца таког меннчиог иисмена, јер се у иоменутој иресуди првоетепеног суда вели: Лкцеттација се сматра као битни састојак мени-це а неисправни тсријем као певажеИи, па на основу тога закључује: „п меница на којој овог битног захтева нема. нрема пропису §81 трг. зак. не вреди, т. ј. нема никакве меннчне вредности." Пре свега занитајмо се: који су то битни састојци меничног иисмеиа? То су они састојци који условљавају постанак и могућност егзистеиције меничног иисмена и меничне обвезе. Зарад боље сигуриости које захтеве закон сматра као битне. он их је побројао у § 80. Има их девет, али међу њима нигде се не наиомиње да је и акцепт један од њих.. Једино што се у т. 7 напомиње да код трате ваља ставити име и презиме трасатово, дакле адресу његову; али адреса није што и акцеитација, а трасат није то исто што и акцептант. За то је са свим иојамно што закон акцептацију не увршћује у битне састојке који су иужни за издање менице. У осталом за што би то и чинио, кад се тај уговор закључује само између ремитента и трасанта и кад је довољна само сагласност њихових воља на да мен. обвеза постане. Сагласиост та иотпуно се огледа у томе, што ремитент полаже извесну суму а трасант издаје ремитенту призианицу — у меничној Форми — да је одиста примио озиачену суму. Том ириликом као п сваком другом кад год се конституише каква иовчана обвеза —- облигација — порађа се и иитање о не-