Бранич

438

в р а н и ч

број 11 и 12

или боље рећи објашњење иотврде о пријему вредноети, јер меница није што је обдигација те да би у њојзи морао бити означен и основ, из кога је меница поникла, већ је меница еурогат новца, — она дакле има за опредељење да замењује новац, а кад је тако њено опредељење, онда не само што није потребна напомена основа у меници већ шта више, са свим је излишна и сама напомена, да је вредност менична примљена; јер потврда о пријему вредности (коју већина законодавства страних као на пр. аустријско, руско и т. д. и не узима за битни захтев менице) односи се само на правни основ измећу трасанта и ремитепта, а никако и према трећим лицима. Поред овога зна се, да се менични дуг може родити и из таквих основа који се или не могу удесно изразити, или који се не радо обелодањују, па ма да би радња из које је меница постала била и дозвољена. Сад кад би се за важност менице безусловно тражио оенов постанку њеном, онда би се људи нагонили, да обилазе прави и подметали би у меници лажан основ само да би им меница вредила, из чега излази, да је боље и не тражити основ кад се њиме ништа не постиже, него ли тражити га па тиме горе чинити. Једини тако рећи разлог, из кога би се основ у меници могао тражити, тај је, да ее стане на пут варалицама, али и то је врло лабав н готово никакав разлог, кад се нрави основ може обићи па лажан иодметути. Налазећи, дакле, да меница, која је овде у нитању, не може губити своју меничну важност за то што није у њојзи означено у чему је њена вредност примљена, Апелац. суд са наведених разлога остаје при напред казаној својој пресуди." Али Касациони суд у својој општој седници 1 Августа 1879 г. Бр. 2225 расмотрив сва акта ове иарнице и примедбе свога одељења, које су на горњу иресуду учињене са против-разлозима Аиелац. суда нађе, да стоје примедбе одељења Касац. суда. Разлози су ови: Кад је у тач. 9 § 80 трг. зак. прописано, да меница мора садржавати не само примљену вредност, но и то, у чему је та вредност примл.ена. да ли у новцу, или еспапу или рачуну, или на други који начин, и кад се у § 81 трг. зак. сасвим јасно и одређено прописује: „акокоје од изискиваних (разуме се у § 80 трг зак. изложених) услова оскудева на меннци, то онда није меница нити меничне обвезаности има"; суд није могао меницу у којој нема изложено у чему је вредност примљена, сматрати за меницу, нити придавати јој меничне обвезаности; те с тога разлози Апелац. суда наведени за његово суђење нрема законским прописима не стоје, и то тим мање, што ни сам Апелац. суд не доводи у сумњу да по пропису тач. 9 § 80 трг. зак. меница мора садржавати у чему је вредност прпмљеиа, него само налази, да тај законски пронис није од толике важности да би због