Бранич

440

б р а н и ч

врој 11 11 12

корнст евоје деде, не вреди ин иначе према смисду 303 а. грађ. зак. јер је на штету његових поверилаца, а још мање зато што јеу времену изјашњења на и данас нод стециштгм. Тужени Недељко и Милован, позивљући се на § 395 у вези § 399 грађ. зак. веле да су он* закони наследници свога стрица, пвшто се њихов отац одрекао иаелеђа, на шта је имао праваи ако је нод етециштем; јер је наследно ираво по својој природи личпо, те се њихов отац мога# сам изјашњавати према смислу § 33 грађ. зак. Не нристају да из своје наслеђевине плате очин дуг, нитн држе да у овој прмлкци може бити места примени § 303 а. грађ. зак. Задатпк кандидата: Поред наведених законских прописа, којима страике своја нрава доказују, имајући на уму још и ове одредбе грађ. ?ак. на име: §§ 484, 533, 909 и 916 г. кандидат у продужају овог задатка изрећи ће пресуду о ствари, поткрепљену побудама, било да тужиоца одбија или не. При овом послу обратиће нарочиту пажњу на објашњење ових тачака: 1. Да ли је у овој прилици нраво паслеђа лично право, тако да га дужникови п«вериоци не могу упражњавати. 2. Налазећи се под стециштем, јели дужник био властан одрећи се наслеђа; и 3. Да ли стоји навод тужиоца даје овде елучај § 303 а. грађ. зак. 5 Маја 1888 г. Београд. Испитач, А лекса С. Ј овановић с. р. КАОАЦИЈОНИ еУДИЈА Г. кандидат решио је задатак овако: Лице, које је под стечајем нема само пасивне снособности ио § 25 ст. и. али активну има и по томе било је у могућности да наслеђе и ирими и не прими. Право пак хоће ли се ко наслеђа примити или не чисто је лично и од воље самога лица зависи, нити по каквом ироиису иовериоци пропалице могу утицати на такво нраво. Сад кад Ненад но том ираву није хтео па није ни примио наслеђе он га није ни имао, те са тога није га могао ни преносити. Случај, дагле, § 303 грађ. зак. није. Но томе и на основу § 810 грађ. закона судим: да Недељко и Милован нису дужни Милану за туђи дуг одговарати, Недељко и Мил«ван ниеу у нраву и зато да се одбију. 5 Мај 1888 г. Београд. Ж ивојин Б огдановић с. р.