Бранич

454

б р а н и ч

број 13 и 14

I ((Расправа" најприје почиње констатовањем главнијех разлика, које стоје, с тачке посматрања: историјскога, политичкога, законодавнога и правнога између ГДрне Горе и других јевропских држава, у вријеме кодиФиковања њиховог грађанскога права. Јер, како треба да буде близак саодношај између законских правила и потреба властитијех свакој земљи, таки исти саодношај ваља такођер да опстоји међу овијем потребама и различитијем циљевима, које законодавац хоће да постигне. За то сам дужан био одредити увјете, које је требало извршити у мојему кодиФикаторском раду, имајући пред очима при томе израђивању пзузетни карактер историјскога живота земље, њезине пређашње усамљености, и њезинЗј, недавнога уласка, све то више, у везе и додир с осталом Јевропом. Ево тијех увјета: 1, Основ законику ваља да је састављен од правила и установа која се, доиста, находе у животу, духу и предању народњем; то, што опстоји, не треба ни да се искључи, ни измијени, осим случаја пријеке потребе. 2, Установама, које опстоје и састављају, тако рећи, главницу народњега предања, да им се не домећу нове, осим, ако то прилике свакидашњега живота неминовно изискују. 3, Да би се избјегао сваки дуализам, или расцијеп у праву, и да се олакша спајање између новијех и старијех елемената, ваља да се први уводе таким начином, да између свијех њих буде стајало узајамно и непрекидно опћење. 4, Сва наређења законика треба да се саставе, разреде и изложе тако, како би их сами тамошњи људи могли без муке примјењивати помоћу средстава, којима земља располаже. 5, Законик ваља да је такав, да свако принуђење при његовој примјени буде залишно, те да нови дијелови који су у њ примљени, не узбуђавају људе, ни да му наређења управо нарушавају, ни да нх странпутно изигравају.