Бранич

број 1 3 и 14

б р а н и ч

455

6, Законик ваља да је једноликошћу (ћотодепеИе) своје грађе, њезинијем методичнијем распоредом и јасношћу излагања приступачан свијема, колико се више може. 7, Спољашње одношаје не могући и не требајући губити из вида, законик ваља да у исто вријеме иружи прилику Црногорцима, да стеку опћи појам о праву у иностранству; а иностранцима, да имају идеју о особинама црногорскога права. 8, У погледу даљега правног развитка у земљи, законик не треба да спречава, него да служи за наслон и полазну тачку овоме развитку у свијем његовијем гранама и облицима. Ако је било донекле ласно одредити различите циљеве, који се желе постићи, али не бјеше тако лако наћи средства, како да се постигну. Та средства, по моме мишлењу, ваља да су такођер у потпуном саодношају с укупнијем приликама друштвеног живота земље. Ви видите већ из тога, да се горепоменута <( расправа" г премда доста пространа, занима само опћијем питањима. Одмах, ступивши на праг овога посла, чинило ми се да треба прије свега одредити спољашње границе законику, т. ј. дијелове, од којих ће бити састављен; за тијем оцртати простор, који треба дати овијем различитијем дијеловима и установама које они садрже; означити главне одношаје , који стоје између садржине законика и обичаја; удесити ред и подјелу предмета, и најпослије уочити питања облика, т. ј. језика и стила. « ■? Питање о границама чинило ми се тако важно, да сам сматрао за дужност особитом га брижљивошћу са више страна испитати; те по томе оно представља најпространији одјељак у ((раснрави", и резултати до којих доходим, много се одмичу од онијех, који се обично сретају у оваким питањима. Из тога вам вадим овдје главне три тачке: а, Све групе наређења, што се обично находе у грађанским новијим законицима, јесу ли међу собом једнолике