Бранич

БРОЈ 13 II 14

Б Р А Н И Ч

487

Раније смо казали да су малолетници у начелу неспособни, а тек ио изузетку може се овом или оном признати трговачка способност. Свакојако законодавац је имао на уму једино интерес малолетников, па зато је и одступио од општег правила. Утврдивши ово, ваља нам се вратити на израз «трговина," коЈи је у тексту §-а 2 употребљен и споразумети се шта се под тим изразом може разумети. Да ли у опште трговина, ма то била и «спекулативна радња ?» Имајући непрекидно на уму замисао законодавчеву: интерес малолетников, ми се усуђујемо у негативном смислу одговорити. Практичари најбоље знају како се за радње таке врсте потребује највеће искуство, дубоко познавање лица и околине с којом се ступа у одношај а нарочито умешност и енергично кретање приликом честих промена пијачних ; које су понајчешће узрок пропасти и најспособнијем трговцу. И онда зар се може рећи да је законодавац одиста дозволио малолетнику да може везивати сваки, какав било уговор; зар је законодавац тако имао на уму интересе малолетникове, кад је допустио да се један неискусан младић без ичијег одобрења може заједно са наслеђеном имаовином бацити на несигурну и колебљиву површину трговачког мора, где би лако могао постати жртва својих страсти, туђих интереса или интрига ? ! Не, не, законодавац није то хтео, он је ставио малолетног трговца у то изузетно стање, само зато, што је хтео : да С( син може наставити радњу свог оца, имајући стару и чувену Фирму, сигурне и многобројне муштерије," да «малолетни муж може примити на себе радњу своје жене," или да «малолетни калФа може постати ортак свог господара." Примера оваке врсте нарочито су истицани у предуготовним радовима законика од 1808 год. а они су и били повод одредбама, које су нашле себи места у члану 2 трг. законика , што ће рећи да је законодавац имао на уму трговачке радње мирне и сталне природе, па је наравно §-ом 4 могао дозволити да се малолетни трговац може пуноважно обвезивати, ради успешног вршења свију послова